Šta je sve održavalo duh srpskih vojnika na Solunskom frontu? Naravno, misli o porodici, porobljenom rodnom kraju, vera i disciplina. Ali i pesma i igra. Muzika je bila sastavni deo srpske vojske u tadašnjoj Кraljevini. Svaki puk je imao svoj orkestar, ali je i ne mali broj običnih vojnika, redova
Moj deda Vitomir je u Prvom svetskom ratu prešao preko Albanije. Dobio je spomenicu od kralja. Kakvo je to mučenje bilo svedoče i ove dve njegove fotografije: pre polaska i posle prelaska Albanije; snimljene u Užicu i na Krfu….
Учествовао у Првом светском рату. За заслуге одликован је Карађорђевом звездом.
Добривоје Видић Баја, осим што је тражио да се после Другог светског рата стреља угледни Ужичанин Андрија Мирковић, који је за време рата крио партизане, узео је и део његове имовине.
Аустријанци су попалили и уништили затечену градску архиву и документацију , али су оставили траг њиховог присуства у окупираном Ужицу.
Милош Перовић, песник, путописац и драмски писац, рођен је 1874. године у Ужицу.
Вратио се назад до скривеног сандука бомби и почео да их баца на непријатеља у намери да сачува топове, у ствари он је одбранио и сопствени живот.
Учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године и преживео сва та ратна страдања.
Oбучио је за борбу групу полазника Монашке школе и придружио се са њима одреду мајора Војина Воја Танкосића.
После два дана заузели смо Груниште. Остали смо без најомиљенијег команданта…
Све време рата био сам подаље од фронта, али као да сам био на главним ватреним положајима – око мене је увек било рањених и мртвих.
Често сам застајкивао и ослушкивао, настојећи да погледом продрем на путељак који је магла све више притискивала, смањујући видик.
Нисмо чули ни шум, ни покрет, још мање пуцањ, све док се пољем није проломило бугарско – уре
Лако је то било са пушкама и митраљезима. Гађаш, па кога обориш. Али, ово на Чегањској коси је нешто друго. Овде се иде на бајонет, па ко кога прободе
У ставу мирно, сва четворица браће нађосмо се пред мајком Златом: сви смо преживели рат.