Jedan od starih užičkih fotografa Stevo Vlajnić venčani kum moga oca Vlajka, voleo je da šeta i nije se razdvajao od fotoaparata, voleo je da slika decu… Tako su nastale krajem pedesetih godina ove dve fotografije malih ribolovaca. Na žalost odrasli ga nisu baš interesovali zato su fotografije užičkih ribarskuh
Pekar Stojko Mlađenović je 1952. godine u Užicu napravio kuću. Tada je imao šestogodišnjeg sina Branislava. Retki su Užičani koji su sačuvali veliki broj fotografija kao Branislav Mlađenović učitelj u penziji. Te sačuvane fotografije mogu da ispričaju njegov život ali i da nam prikažu deo atmosphere u Užicu kroz decenije.
Kada je u posleratnom Titovom Užicu nestalo onih luksuzno tapaciranih predratnih dečijih kolica zaostalih na tavanima i podrumima u prodavnicama su se pojavla jednostavna drvena kolica na sklapanje koja su stigla iz Engleske. Na osloncu za noge pisalo je „Babbu Crof’ler“. Ta Dečija kolica predstavljaju jednu od najvažnijih (i najskupljih)
Te 1950. godine sevojničko polje bi uznemirio povremeno voz zvani „ćira“ sve dok nisu započeti radovi na izgradnji Valjaobice bakra. Radove je započela Zlatiborka omladinska radna brigada. Mnogima od tih madih koji su se iskupili većinom iz najnedostupnijih zlatiborskih sela užičkoga kraja purnjavi ćira bio je čudo. Gotovo čitava brigada
Pokušaću da uz pomoć fotografija užičanstvenog nezaborava opišem Omladinsku ulicu pedesetih godina 20 veka. U njoj sam odrastao i u njoj danas živim u kući, od 2012. zgradi sa brojem 28. Nekada se zvala ulica “Kejska”, jer ide od Begluka uz levi kej Đetinje sve do nekadašnjeg drvenog mosta kod
Обично су се навијачи Слободе скупљали око Малог парка недељом предвече и слали Љуба Дубљанина да мотором оде у Овчар Бању.
Пеле хитно треба у WC, а не зна где се налази. Види милицајца: “Цајац, цајац, цајац!”
Под утицајем телевизије, филма, часописа, тако и музичких рок звезди, брзо смо прихватали стил који ће припадати само нама.
Кад су играли у гостима, ужички кошаркаши су путовали ћиром, ретко аутобусом, храну су носили од куће, било је то време заиста великог ентузијазма.
У јануару 1950, када је дипломирао, професор Влајко је формирао две кошаркашке секције.
Ипак, 1952. године, породилиште је пресељено у Доситејеву улицу. Следећих 9 година у њему су рођени сви Ужичани из педесет и неке.
Ужичко позориште је основано 1945. као Обласно позориште. До 1948. радило је у Дому културе, у згради Соколане.
Педесетих година, у време генералног секретара шах клуба Рака Никитовића, шах је доживео врхунац популарности у Ужицу.
У кафани су постојале „бубњарице“, тј даме које су забављале госте, али и одлазиле са њима у собе на спрату…
У Малом парку фотографисала се репрезентација ужичке гимназије у фудбалу.