Užičanstveno

Ужичанин Џари Челеби

Песник Челеби живео је у Ужицу у првој четвртини 17. века.

Као младић у горњем току Ђетиње изнад Велике бране открио је прелепо место за релаксацију, камповање и назвао га „Рајски отоци“.

Излог фотографске рање Лазића био је стална изложба ужичких ликова, а Биоскоп „Луксор“, преко пута, омиљено место и прозор у свет.

Иза Михаила Станкијевича остале су фотографије сећања у којима га помињу по најдужим брковима.

Оливер се појавио у минићу, са мрежастим чарапама, на штиклама од дванаест сантиметара, зализан и нашминкан као кол-герла и почело је лудило.

Првих година после Првог светског рата, установљени су у Ужицу називи улица.

Била је то мала варош од Доварја до Курлагиног раскршћа, па су се сви у главу знали.

Колико се сећам, хулахоп лудило Ужицу је започело 1961. године.

У Дому армије (данас ГКЦ), 12. марта 1959. одржана је приредба “Микрофон је ваш“.

На “Слануши”, шездесетих, данашња “Граска галерија” је била стамбена зграда. У деветнаестом веку то је била Општина, а у подруму је био затвор.