Оса
Када возиш Веспу, осећаш ваздух око себе у свој својој свежини и јачини, имаш чудну представу простора и некако си слободан.
Балерине наступају на Фапу
Педесетих година у Ужицу су се одржавали карневали, слетови.
Крчагово
Нема података нити предања око тог лековитог извора, али се засигурно може доказати да се данашње Крчагово зове по крчазима, Бешировим или неким другим, донешеним можда из Потпећа.
Дом сирочади Црвеног крста
Јануара1930, питомци који су одведени у Београд због дотрајале зграде у коју су били смештени, преведени су у Ужице. Новински чланци кажу да су се неописиво радовали, а прва песма коју су запевали на станици била је “Ево нас опет крај нашег села”.
Ааах, кино
У доба епохе немог филма у Ужицу су, у периоду од 1918. до 1941. године, радили биоскопи “Арена Грбић”, “Златибор”, “Колосеум” и “Луксор”.
Док тихо Ђетиња шуми
Као што песма каже, током неколико летњих ноћи уз “рујно вино”, друштво познатих ужичких младића је спонтано, ту код фонтане испред “Градске каване”, записало песму.
Вежба ужичких добровољних ватрогасаца у Крчагову 1927
Први трагови који се кроз историју везују за гашење пожара и мере заштите у Србији бележе се у Душановом законику.
Вашар у Ади
Некада у Ади, на платоу “Дудињака” и околних ливада, код кафане уз Ђетињу, одржавао се вашар на који су долазили и путујући трговци, за које би данас рекли продавци џиџа биџа.
Драгова плажа и Касапчића мост
Камену плочу, са стиховима са срушеног Касапчића моста, нашао је у Ђетињи, близу своје воденице (данас је ту кафе “Ловац”), Драго Петровић, од Ужичана тада зван Драго-Ћопо воденичар
Кириџилук?
Давно је прошло време кад су се по путевима Србије могли видети каравани коња натоварених катраном и разним другим стварима.