Užičanstveno

Како је рибљи ресторан „Плажа“ постао „Свињски залив“

Радови на ужичкој плажи почели су 1959. године, а основни објекти су завршени 1960. године, по идејном концепту ижињера Миладина Пећинара.

Прадеда је припадао људима новог кова, који су се стидљиво појављивали у градовима широм Србије: млади, окретни и амбициозни.

Добро познат грађанима и сељацима, вреднима и доконима, фудбалерима и милиционерима, био је увек спреман за брзу акцију да се нешто ушићари и заради.

Ту је маштовито изгравирана џезва, успомена са сарајевске Башчаршје, из које се “чује” на далеко мирис.

Бојим се да ће наши унуци само у присећању изговарати реч „чаршија“, а да неће остати ни једног обележја некадашње лепе и дичне старе ужичке чаршије.

У оквиру Спортског друштва “Слобода” августа 1950. године, формиране су мушка и женска кошаркашка екипа.

У нашим животима пуно је других особа који заслужују да их се сетимо, јер су на себи својствен начин обележиле своје време.

Крајем маја 1965. године, река Ђетиња се излила из свог корита и озбиљно запретила граду.

Градећи Титов култ личности деценијама, успели смо да од његовог “лика и дела” направимо у јавности неустрашивог, безгрешног и непогрешивог вођу.

Мојим деди и баби Витомиру и Мари је добро ишло првенствено због тадашњих великих инвестиција државе у Ужицу.