Када падају велике кише, када Ђетиња надолази и по пола метра од свог уобичајног нивоа, на очиглед купача та острвца су час тонула, па се опет појављивала на другом месту набујале Ђетиње.
Ако дођете у Ужице, не пропустите прилику да прођете лепо уређеним шеталиштем кањона Ђетиње и осетите његову необичну посебну лепоту.
Данас, кад се погледа уТурица, нико не би помислио да је она пре осамдесет година била ужичка житница, као и плодна долина где се производило највише поврћа.
Ђетиња је у горњем току сачувала лепоту, иако је траса пруге Београд – Бар нарушила много тога.
Данас Ђетиња која тече кроз град је без својих природних обала, вирова, спрудова, брзака и врбака.
Ужичанима из многих генерација остаће у сећању када је једном годишње брана отварана, обично на Велики петак, који се претварао у риболов већине Ужичана.
Котлина Турица тада је била веома плодно земљиште које је хранило Ужице. Ту су били познати баштовани, који су производили поврће на својим приватним имањима.
Ту где се река слива, снажнога хука, у мање камене каде или базене, стварали су се бели као пена снажни водени протоци, красећи и онако прелепу природу.
На самом излазу Ђетиње из ужичке котлине Турице, налази се трећа ужичка хидроцентрала.
На фотографији је мала брана на нашој Ђетињи, одмах испод Читакове стене, где се део речне воде издваја и изграђеним јазом усмерава на Теслину централу. На полеђини фотографије је потпис Илије Лазића ,година је 1925.г. На фотографији је Боривој Герзић са кумом ,трговцем резане грађе из Београда, Браниславом Обрадовићем. После