Уништена младост и лепота
Господо, вама велико хвала на пажњи и труду, али ногу ми немојте сећи. Ја у моју Чајетину желим да уђем као нормалан човек и јунак, а не као богаљ.
Подвиг на Шумовитој коси
Господине мајоре, ваше је да ми поставите задатак, а ја одлучујем којим ћу путем отићи у смрт.
Два пута у истом лагеру
Само после неколико месеци Дидановић је добио највеће ратно одликовање Златни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.
Витез са трубом
У предаху борби на положају Браздаста коса, група ратника из ужичког пука седела је за ручком и разговарала о протеклим догађајима, о јутрошњем бугарском нападу и једном писму које је стигло из Србије. Један Златиборац седео је по страни, нити је отварао француску конзерву са месом, нити је јео. – Што ти, трубачу, не једеш […]
Спасио заставу
Слушајте браћо, Милосав нам је спасао образ и част. Ето нас опет горе за три дана, али да изгубисмо заставу куд би нам брука и срамота.
За краља и отаџбину!
Одлично се сећа прве борбе на Крстацу, кад су растерали и јурили аустријску војску и када је за показано јунаштво одликован Златном медаљом за храброст Милош Обилић.
Заробио чету Аустријанаца
Одликован за време борби око Београда. У борби се показао као храбар херој, јер је са неколико војника заробио целу аустријску чету војника.
Тешке ране са Брегалнице
У борби на Јежевом брду код Штипа, 4. јуна 1913. године, куршум га је погодио у десну усну, пробио вилицу и избио два зуба, а потом прошао кроз грудни кош и изашао између плећки.
Најстарија ужичка зграда (други део)
Ова зграда је имала повећи значај у стварању ужичке чаршије. Око ње је настало економско и друштвено средиште града са пијацом и пословним објектима.
Ужичанин, најуспешнији војник Војске Србије
Генерал Диковић је рођен 22. мај 1960. год, у Титовом Ужицу.