Bio sam dete kada sam bio prvi put Rakijskoj pijaci, na raskrsnici, na njoj je dominirala velika vaga, na kojoj je mereno sve kabasto, od teških bikova do buradi sa pićem. Vaga je bila u samom centru Rakijskog pijaca, koja je podignuta za vreme dok je bio predsednik Opštine Petar
Nešto se mislim, najpoznatije užičke šaljivdžije bili su sa Slanuše i Rakijskog pijaca, Carine. Boemi Milan Milekić, Simi Terzić, Midrag Petrović Pipelja, ili noviji duhoviti aforističar dr Slobodan Simić Sima, pa i novina “Užička nedelja”, koja dok izlazila gajila taj staroužički duh i vrhunski humor. I ona je kao pomenuti
Već sam pisao o kući popa Laza Lapčevića, koja je bila jedna od kuća koje su okruživale centar Rakijske pijace. Bila je na uglu, prema potoku, gde je danas prodavnica trgovca Vujovića, koji je tokom privatizacije kupio preduzeće „Terazije“. Do nje je bila kuća u kojoj je stanovala mnogobrojna porodica
Kupali su se kod kod Buka, na prelivu vode iznad Železničkog mosta, vozili čamce kada se snađu da ih dobiju besplatno. Preko celoga leta su išli bosonogi, viđali su ih na svim delovima Užica; nije im ništa bilo daleko. Najčešće su se okupljali na betoniranom platou ispod Kuće Rada Stojića,
Ona lepa dugačka jednospratnica na Rakiјskom pijacu. sa šest prozora na spratu. odiše gospodstvom iako su joj kako je ko hteo izbušili izloge, razna vrata, ofarbali različitim bojama svako svoj lokal, ne vodeći računa ni o stilu niti o mišljenju arhitekte. Ovu zgradu je sazidao Borisav Atanacković čovek čijom je
Tu, gde je danas Istorijski arhiv na Rakijskom, na uglu, bio je mlin Mališe Atanackovića, Josipa i Pavla Šojata ili Tihomira i Branka Vukomanovića, zavisi o kom vremenskom periodu se govori. Ipak, u sećanjima većina starih Užičana sa kojima sam razgovarao ovaj mlin su pamtili kao Vukomanovića mlin. Užički pekari
Dragoljub Đurović Ćure je bio naočit mladić “Rakinjaš“ čije lice odaje dobroga čoveka. Lepo je pevao, svirao gitaru. Imao je i svoje kompozicije. Užičani su najviše voleli njegovu kompoziciju: Užička Nostalgija Kad te gledam sa staroga grada, i Đetinju kako te preseca, Njenim tokom odlaze mi misli i sećaju kad
Deo grada, koji Užičani i danas zovu Rakiјski pijac, današnja raskrsnica sa obližnjim ulicama, u tursko doba je nazivan Varoš. Tu su Turci dozvolili da se nasele Srbi. Tu je i stara crkva Svetoga Marka sa svojim prepoznatljivim drvenim zvonikom, koja potvrđuje da је tu za vreme turske vladavine živelo
Svojevremeno Rakijski pijac je bilo jedno od užičkih mesta gde se susretao grad i selo. Pamtim mnoštvo volovskih i konjskih zaprega koje su se mogle videti oko velike vage i česme. Moje osetljivo dečije čulo mirisa mi je urezalo u sećanje da je cela pijaca mirisala na razne vrste rakija,
Данашња ужичка улица Николе Пашића води од Омладинске улице, поред Ракијске пијаце, Царинским потоком до раскрснице са Немањином и Ратарском улицом на Царини.
У Немањиној улици је најочуванија амбијентална целина Ужица из друге половине 19. века.
У Ужицу живи око 150 верника католичке цркве. Они имају свох храм у Жичкој улици, преко пута зграде Парохијског дома православне цркве.
Кућа се налазила у реду кућа на Ракијској, уз познату кафану „Конго“. На крову је имала керамичку куглу, која је служила као декорација.
У близини ужичке Саборне цркве Св. Ђорђа налази се ужички Парохијски дом.
У једној од најстаријих ужичких улица, Војводе Демира, налази се добро позната, већ више од једног века, „Лукина пекара“.