Žitni pijac

Nekada trg sa pijacom, a sada trg sa kafićima i gradsko sastajalište

Zaustavljeni neočekivani trenutak na Trgu partizana

Iznenada je puklo crevo, a fotograf je zabeležio taj neočekivani trenutak iznenenađenja.

Najveći spomenik Josipu Brozu Titu

Najveći spomenik Josipu Brozu Titu rad vajara Frana Kršinića, nalazi se u Užicu.

O ulici Petra Ćelovića i mestu gde je danas prolaz do Gradske kafane

Na mestu gde je sada prolaz prema fontani ispred Gradske kavane, bila je lepa kuća Koste Vraneševića Bojadžije.

Jedina užička palata i njena okolina

Palata Tkačke radionice podignuta je 1920. godine na mestu gde se delom danas nalazi Hotel “Zlatibor” i tržni centar “Koning”.

Lidija, svetska, a užička

Odrasla na Trgu, dobar đak i student i drugar, kao mladi novinar od 1974. u značajnim Beogradskim listovim uvek je rado promovisala Užice i Užičane.

Nekadašna najstarija užička česma za koju se zna

Česma je bila na samom ulazu sa leve strane u dvorište kasarne, sa desne strane je stražarska kućica.
Mermerni mozaik na Trgu partizana

Šta predstavlja mermerni mozaik na Trgu?

Kada je građen Trg partizana vodila se polemika kako da se naznači šta je bilo na tom mestu pre gradnje Trga.

Društveni dom sa parkićem, zvani “Kec bar”

Tu su se okupljali mladi, budući čuveni užički kockari, igrali svoje prve kockarske igre i pravili prve kockarske dugove.

Zgrada “Progres”

Poslovno - stambena zgrada na jugozapadnom delu Trga partizana nekad se zvala “Zlatibor”, po preduzeću koje je gradilo Trg. Zgradu je projektovao arhitekta Stanko...

Druga užička apoteka i prvi kamerni orkestar

Ljubo je nabavio violončelo i tako je nastao prvi kamerni kvartet u starom Užicu.

Kako se užička “Kula” nakosila?

Gradnja “Kule” je bila pravo čudo. Užičani su se okupljali svakodnevno i posmatrali kako niče njenih 10 spratova.

Užički vatrogasci, nekada i sada

Prvo Dobrovoljno vatrogasno društvo je osnovano u Užicu u okviru Tkačke radionice 1908. godine.

„Lomivrat prestave“ na Žitnom pijacu

Na Žitnoj pijaci su se održavali vašari. A gore iznad pijace i glavne ulice, u visini najviših krovova, na razapetom užetu, sajli, akrobati izvode...

Staparski o Trgu 2006. godine

Danas se na Trgu ne održavaju ni politički skupovi, jer stranke nemaju članova i simpatizera da napune salu Pozorišta, a kamoli toliki prostor.

Zelena pijaca na “Tabani”

Kada je rešeno da se na tom mestu gradi novi hotel, Zelena pijaca je 1967. godine preseljena na “Lipu”.

Šta je bilo sa prvom “Kino” svetlećom reklamom?

Posle rata 1948. godine, odlučeno je da se u zgradi, gde je bilo kino “Luksor”, otvori Narodno pozorište.

Cirkus i varijete pre nekadašnje Zelene pijace

Ispod današnjeg Hotela “Zlatibor”, gde je posle izgradnje Trga bila preseljena sa Žitne Zelena pijaca, na njoj je bila česma “Tabana”.

Kafana “Car Dušan” i autobusko stajalište

U donjem delu Žitnog pijaca na Glavnoj ulici, kod raskrsnice Megdana, bila je kafana “Car Dušan”.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Treći deo)

Kafana nije imala kuhinju, zato je se ortačila sa pekarom do nje, na čijim se ćepenku uvek mogla naći sveža lepinja, a na panju pečenje.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Drugi deo)

Do radnje braće Kondić je bila jedna od tada najvećih zgrada u Užicu, Miladina Prljevića, sa tri sprata, a izgledalo je da ih ima pet.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Prvi deo)

Užice je u svom središtu – tu gde je Trg partizana, danas Gradski trg, imalo Žitnu pijacu.

Predizborni skup na kome je govorio užički kandidat Tito

Bilo je to 1950. U Užice je došao Tito, što je bio razlog za veliki predizborni skup.

Vreme užičkog gradskog trga

Po svojoj nameni i po svemu što je nudio, žitni pijac je bio centar Užica.

“Jevropski”, pijaca, trg, centar varoši

Užice je u svom centru, tu je sada Trg partizana, imalo "Žitnu pijacu".

Solo rabadžijski

Posle otvaranja Trga, u Titovom Užicu nikada više neće biti isto. Svi su želeli da vide Trg.

Trg, TV repetitor, muzej sve zbog jedne proslave i “Užičke republike

Zbog velike proslave 20 godina ustanka, Užičani su te 1961. godine dobili Trg, TV repetitor, otvoren je muzej.

Đurđevdanska trka 9.5.1995.

Pred hotelom bina, Ilija Tašo sa svojim ozvučenjem, Svele vodi program, obavezni trubači.

Najpovoljnija kupovina fiće u Jugoslaviji

Užice je zbog imena, koje je nosilo, uvek imalo neke povlastice. Tako je bilo i sa Zastavinim automobilima.

Pre “Sivonje”

Pijac, Pržuljevići, Aleksići, Đokovići, Zora, sve to beše nekad, pre Sivonje.

Užički Crveni Krst devedesetih godina 20. veka

Fotografije sa manifestacije Crvenog Krsta na Trgu 24. septembra 1996. godine.

Najstarije fotografije Žitne pijace (Stari pijac)

To je fotografija koju je napravio tada puškar Nikola Lazić, otac Milorada i Ilije Lazića.

Savo Kokica

Osamdesetih Milan Savić, popularni "Savo Kokica", držao je kiosk ispred Narodne lutrije.

Doček Olivere ‘96

Doček Olivere na Trgu 1996.

Turist biro sedamdesetih

Turist biro "Rakete" na Trgu sedamdesete godine 20. veka.

Užički žitni pijac pre jednog veka

Pazarni da na žitnoj pijaci zabeležen je u prvim decenijama prošlog veka.

Bioskop “Partizan” (Art)

Na dan kada je započeo da radi novi bioskop, reportoar je bio inpozantan.

Predratni taksisti

Nekada su prvi predratni užički taksisti, kao što je bio Čučko, vozili poštu i pakete do Bajne Bašte, Kosjerića, Arilja.

O Zoranu s trga, odličnome đaku

Zoran Vujović je u Užicu bio visoki funkcioner KPJ, a kasnije i SPS-a. Predsednik Skupštine opštine Užice, zatim poslanik u Skupštini Srbije, član Savezne vlade SRJ kao ministar za saobraćaj i veze i ministar bez resora.

Prva luksuzna poslastičarnica

Milan Jeftić je tih osamdesetih važio za preduzimljivog Užičanina. Otvorio je na spratu pozorišta prvu "Unu", po ugledu na italijanske poslastičarnice.

Iz pijaca se rodi trg

Na samom kraju pedesetih počela je izgradnja Trga.

Letnja bašta Bioskopa “Zlatibor”

Tu gde je danas dečije igralište na trgu, bila je letnja bašta bioskopa Zlatibor.

Mujo i Haso na trgu

Trg Partizana završen, sve blista, zaslužni se useljavaju. Mujo i Haso dovukli kola sa stvarima...

Na Žitnom pijacu bojadžiska radnja?

Pedesetih godina je Užice bio grad zanatlija, imalo je sve zanate potrebnih i gradu i selu. Bio je to nezavisan grad, koji je mogao u slučaju neke izolovanosti da samostalno preživi.

Doček motorista

Na spratu nekadašnje palate Tkačke radionice, bile su prostorije F.K. Slobode i prostorije Sindikata... Na ulici motoristi i publika.