Užičanstveno

Саобраћај главном улицом старога Ужица

Ужички трговац Миле “Бамбак” Вучетић изнајмио је саонице (или таљиге), да се провоза главном улицом и поздрави суграђане.

Осамдесетих Милан Савић, популарни “Саво Кокица”, држао је киоск испред Народне лутрије.

Ратне 1915. Ужице је имало 7000 редовних становника, а са избеглицама и војском – још двапут толико.

Налазила се на десној обали Ђетиње, супротно од данашње теретне железничке станице у Крчагову.

Било је то 1882. Ристо је из Немачке донео кожно седло, које је потом изложено на првој пољопривредној изложби исте године у Београду.

Грнчарски занат је био један од најразвијенијих заната на простору целе Србије.

За разлику од других, Лазић је својим објективом налазио, сем пејзажа, мотиве у којима се могао препознати менталитет ужичког краја.

Најтеже догађање те 1995, догодило се 9. августа, био је долазак избеглица у ужичку Халу спортова.

Година 1999, месец јануар, ужички новинири на прес конфернцији које је сазвало општинско руковоство.

Пре него је постао Кустуричин заменик у Дрвенграду, новинар Радоје Андрић био је дугогодишни дописник Вечерњих новости из Ужица.