О првом ужичком професионалном глумцу
Piše: Miloš Poznanović Početkom dvadesetog veka, u tek probuđenoj , siromašnoj i gladnoj Srbiji , bila je prava utopija baviti se profesionalno glumom, ipak, Užičanin LJubomir Lalović (1872-1941) sin mehandžije Radomira Lalovića iz Užica uspešno je posvetio ceo životni vek pozorišnim daskama. Počeo je 1894. godine. Kao član raznih putujućih pozorišnih trupa. Podatak je poznat […]
Сећање Милоша Познановића
Detinjstvo na Donjoj Pori Malim sokakom, koga smo zvali Pujdovo sokače , izlazilo se od Kamenog korita na Beogradsku ulicu. Beogradska ulica i ceo ovaj kvart od “lude krivine ” do Stene na Pori zvao se Donja Pora. Pujdovo sokače dobilo je naziv po Pujdovcima koji imaju kuće na ovom prostoru..Rodonačelnik Pujdovaca je stari užički […]
Спреман, позор, сад, нови Стари град
Nekada smo užički Stari grad dok je bio u ruševinama, u Titovoj Jugoslaviji gledali na šibicama, na Kanicovim crtržima sačuvanim u muzejskim knjigama. Pitali smo se šta je bilo na užičkoj citadeli u vremenu Rimljana, Altomanovoća, dolaska Turaka a i posle njihovog odlaska, zašto je srušen. Dugo vremena je tu bio zmijarnik, ruševine su se […]
Водице шездесетих
Na fotografiji su Vodice na Zlatiboru između 1961-1965. godine. Era na konju je Miljko Ječmenica. Više doratove glave je kafana, uz rat i posle je držao Andrija Kovačević zato je poznata kao „Andrijina kafana. Kasnije je tu bila zemljoradnička zadruga Dobroselice, pa prodavnica. Put iza dorata, desno je stari magistralni put a ovaj na slici […]
Ужичанствени шерети,ковачи. браћа Антонијевићи
Pedesetih,šezdesetih, pa i sedamdesetih godina 20. veka se nije moglo zamisliti Užice bez kovača i poktivača, koji je “obuvao” konje. Kada su, u teškim poljoprivrednim radovima, konji ustupili mesto traktorima, i potkivači su počeli da nestaju. Antonijevići braća Dušan i Ljubiša Antonijević, poznatiji pod nadimkom braća Pujdovci bili su majstori kovači, a njihova se radionica […]
Православна капа шајкача
Đorđe Jokić je 2020. godine imao 85 godina, tada je bio najstariji užički zanatlija koji je na užičkoj Carini držao malu šnajdersku radnju. A na zidu radnje stih: „Lepa kapo moga oca, dede, pradede i čukundede, sa ponosom da te nosim i sa tobom se, šajkačo, ponosim. Kupite da tradiciju obnovite i sačuvate, hvala”. Danas […]
Када је багет стигао у Ужице?
Da se bavim istraživanjem o bagetu-francuskom hlebu, navela me drugarica iz gimnazije Dušica dok smo pregledali njene fototografije. Dušica je u ranom detinjstvu sa roditeljima živela u Parizu gde je i snimljena prva fotografije početkom šezdesetih godina 20. veka. Tako me navela da istražim mnogo toga o francskom hlebu koji je meni od svih vrsta […]
Најбољи ужички качамак
Sećam se, bilo je to u proleće 1977. godine. Sedeo sam u dvorištu sa stricem Đorđem Lazovićem, užičkom košarkaškom legendom iz pedesetih godina. Igrali smo šah. Bili smo ujednačeni protivnici, ali je tog dana stric je bio bolji… Rekoh: Što mi se jede kačamak? Stric Đoko se nasmeši i reče: „Znaš li gde se jede […]
Децембар 1976.
Ova kišna, vlažna jesen je u nekim Užičanima izazvala osećaje nezadovoljstva, kao i tugu. Ali, čovek ne sme gledati na to iz tog mračnog i posesivnog ugla. Jesen je ista kao i svako drugo godišnje doba, ima svoje lepe i ružne odlike. Jesen poklanja prirodi prelepe boje. Za nas mlade Užičane ova jesen je bila […]
Новембар 1976.
Jedan od najbolji pesnika užičkoga kraja Mihajlo Ćupović napisao je ovog novembra pesmu koja bi mogla biti i ekološka himna: DOĐITE Ko voli zvezde na plavom svodu, ko voli bistru vodu, ko nauči da razume govor brda, polja, šume, neka dođe u prirodu. Adresa je evo, ova: Ulica sto cvetova. Putokazom nežnih grana, trg livada […]