Piše: Miloš Poznanović
Početkom dvadesetog veka, u tek probuđenoj , siromašnoj i gladnoj Srbiji , bila je prava utopija baviti se profesionalno glumom, ipak, Užičanin LJubomir Lalović (1872-1941) sin mehandžije Radomira Lalovića iz Užica uspešno je posvetio ceo životni vek pozorišnim daskama. Počeo je 1894. godine. Kao član raznih putujućih pozorišnih trupa. Podatak je poznat po tome što je Užice 1924. godine organizovalo proslavu tridesetogodišnjice pozorišnog rada svog Čika Lala . Najveći deo staža proveo je u putujućem pozorištu Dušana Životića.. Od 1918. godine do 1923. godine, zajedno sa svojom suprugom Anom, bio je član Narodnog pozorišta u Skoplju. Ana je takođe bila pozorišna glumica ali nije dočekala proslavu tridesetogodišnjice rada njenog Lala u rodnom Užicu. Preminula je u toku predstave, 1923. godine na bini kruševačkog pozorišta.
Posle penzionisanja (1924. g) vratio se u svoje rodno Užice. Stanovao je u Klisuri kod obućara Toma Vasića. Uključio se aktivno u rad kulturnoumetničkog društva “Abrašević” koje je imalo aktivnu dramsku sekciju. Dolazkom čika Lala ,pozorišni amaterizam u Užicu, dobio je veliki zamah. Dolazkom u Užice Čika Lale je poneo sa sobom mnogo rekvizita. Vlasulje , šminka, delovi garderobe adaptirani tekstovi bil su prisutni u skromnoj sobici u Klisuri. Često se događalo da je čika Lale bio reditelj, glumac,šminker, kostimograf, šaptač i kostimograf u istoj predstavi. Čika Lale je plenio i svojim izgledom ,uvek elegantan ,sa štapom i šeširom i obaveznom leptir mašnom.. Po smrti supruge Ane, sa kojom nije imao dece, nije se više ženio. Umro je u Užicu 1941. godine. Njegova sinovica Angelina-Gila udala se za poznatog užičkog kafedžiju Desimira Đurovića a sinovac Radiša , Gilin brat, bio je mesar takođe angažovan u kafani ” Šangaj ” kod sestre i zeta Desimira.
