Na mestu koje ću opisati nalazi se raskrsnica na Glavnoj užičkoj ulici koja pripada toponimu “Megdan”. Taj toponim koji dobi ime zbog turskih i srpskih dečaka čobana, koji tu bejahu megdandžije. Po ovoj raskrsnici je ceo kraj do Đetinje dobio ime “Megdan”. Tu se moje društvo okupljalo za vreme korzoa,
Pred kraj dvadesetog veka mi, zaljubljenici u staro Užice, na čelu sa profesorom Miloradom Iskrinom došli smo na ideju da bi bilo veoma dobro za turizam grada da se uradi replika starog kamenog Kasapčića mosta. Reku Đetinju u Užicu su, svojevremeno, premošćavala tri kamena mosta. Lično sam 2014. godine došao
Прва Југопетролова бензиска станица у Т. Ужицу је завршена на самом почетку шездесетих година 20. века на раскрсници Омладинске, Обилићеве и Вуколе Дабића.
И онда, једнога дана, била сам студент друге године, мој деда је заувек отишао. И после њега ни Ужице више није било исто, ни кућа у коју сам тек понекад успут свраћала.
Напрaвљена је у послератном периоду градње педесетих година, за потребе Ваљаонице бакра.
У новије доба “Лепиња са све” почела је да се једе уз јогурт и проширила се по целом ужичком крају.
Занимљив због свог необичног ентеријера, кафе “Револт” је по отварању задобио велику пажњу гостију и постао ужички мејстрим хит.
Од 1974. на том месту је била Робна кућа “Металотехна” на спрату, у приземљу је био “Експрес ресторан“, први те врсте у Ужицу.
Часовничарски занат је почео да учи у Ужицу, а завршио га је у Бечу. Био је један од најутицајнијих социјалиста у Ужицу и целом крају с почетка 20. века.
Откако знам за себе, у пекари „Код Шуљаге“ се спремала аутентичана ужичка „лепиња са све“ и пекли јагњићи и прасићи.
Не треба правити мале планове, већ оне који су у стању да ускомешају људску крв.
Године 2002, ту у Обилићевој улици, на тајанственом, заклонитом месту, остатку старога Ужица, отворена је кафе – галерија Quattro.
Судећи према приложеној фотографији, чини се да смо на Дивљем западу. Нисмо, на ужичкој смо раскрници на “Мегдану”, топониму који доби име због турских и српских дечака чобана, који ту бише мегданџије.
Ово сам сликао 1966. године, апаратом “Алтекс”, који сам добио од оца на поклон.