Abicija je nekadašnje popularno izletište na Carini koje su pred Prvi sv. rat posećivale bogatije užičke porodice. Tu je bila kafana “Pod Lipom” ili “Kod lipe”. Nalazila se tu gde je imanje porodice Nedeljkovića “Kazaka”, nije nosila neko ime pa su je gosti zbog lipe ispred tako nazvali. U njenoj
Tu u blizini Carinskog mosta, više Gvozdene česme,obućar Božo Golubović je napravio omanji bazen, koji je ogradio drvenim paravanom. Postojalо je i nekoliko kabina za presvlačenje, tu je bilo mesta za tridesetak kupača. Ovo kupalište je imalо tuš kome je dovedena voda drugim jazom iz Gluvaćkog potoka. Ovo užičko kupalište
Posle Prvog svetskog rata glavni korzo je bio od užičke Crkve do na Sarića Osoje gde se nalazila kafana Miša Kazaka zvana “Pod Lipom” ili “Kod lipe” u delu grada zvanom “Abacija”. Možda je ime dobilo po kafani, u kojoj su svake subote i nedelje održavane igranke na kojima su
Kupali su se kod kod Buka, na prelivu vode iznad Železničkog mosta, vozili čamce kada se snađu da ih dobiju besplatno. Preko celoga leta su išli bosonogi, viđali su ih na svim delovima Užica; nije im ništa bilo daleko. Najčešće su se okupljali na betoniranom platou ispod Kuće Rada Stojića,
Na Carini je u predratno vreme živela i porodica pekara Blagoja i Cane Korać, roditelja poznate braće Korać Milutina I Dragutina. Blagoje je rođen u Glumču, učio zanat kod Pera Stojića, u radnji gde je bio staklorezac, na Slanuši ulici kralja Petra Prvog, do sadašnje Slađine burekdžinice “Blumun”. Pre dolaska
У време када није било другог пута ка Београду, кафана је представљала поштанску станицу за поштанске дилижансе.
У Немањиној улици је најочуванија амбијентална целина Ужица из друге половине 19. века.
Милош и Никола од како знају за себе певају, касније свирају и неколико иструмената, Никола десетак.
з историје ужичког здравства сазнајемо да је 1853.године, у Шталеровој меани, отворена прва ужичка болница.
Ову зграду су изградили 1949. године за потребе смештаја својих радника и Царињаши је зову “шарганска” зграда.
Гледао сам и кад Деско ухвати змију, полако држи, као да је мази, а она се умири и препусти његовим шакама и мажењу.
Нашао се са својим шлепером на мосту у Кокином броду, када су га погодили НАТО пројектили, и не само што је прошао без озледа, већ је довукао у Ужице 23 тоне угља.
Шио је мајстор Јокић и метарске рекламне шајкаче, али се нико није сетио да га пријави за Гинисов рекорд.
Овај мост је изнад Глуваћког потока, на главној царинској раскрсници. Некадашње омиљено место за окупљање младих Царињаша.
До половине 20. века формирано је приградско радничко насеље досељеника из околних села из Црне Горе, нововарошког краја и из Босне.