Oduvek sam bio fasciniran ličnošću Riste Tešića koga smatram za prvog srpskog ekologa. Nisam mogao da verujem da ne postoji fotografija Velikog parka u vreme kad je Risto završio osnovne radove. Nazad posle trideset godina iščekivanja ponudili su mi takvu razglednicu i ja vam je sa radošću poklanjam. Tu je
Retke su fotografije Velikog parka zimi, Ove fotografije koje je snimio moj otac Vlajko prikazuju kako je Veliki park izgledao pedesetih i šezdesetih godina tokom zime. Na prvoj je tadašnja kapija parka, u produžetku je glavna staza. Na sedećoj fotografiji je centralni plato parka. Na trećoj je jezerce koje je
Mnogo toga je srušeno u Užicu što nije moralo da se sruši, što je činilo dušu grada. U gradu ispod Zabučja i njegovog vrha Bioktoša Iako su prošle značajne godine Užičani još žale za Sokolanom i baštom kafanom u Velikom parku. Fotografije dosta govore skoro da može da se oseti
Када је напрaвљен „нови мост“ код Ложионице, Ужичани су своје шетње орјентисали према њему.
Ђетиња је у горњем току сачувала лепоту, иако је траса пруге Београд – Бар нарушила много тога.
Данас Ђетиња која тече кроз град је без својих природних обала, вирова, спрудова, брзака и врбака.
Током лепог времена било је бистро да су ту на овом месту које је на фотографији могло видети дно и велики лењи кленови који плутају.
Данас, 10. октобра у 12 сати, уз песму хора “Златиборска вила”, поново је у функцији Ружића источник у Великом парку.
А кад ветрић дахне уз реку, осетио би се мирис роштиља, као да хоће да опомене шетаче на незаборавни укус ћевапчића те кафане код источника.
А кад дође зима и снег завеје Ужице, у завејаном Великом парку овладала би нека свечана тишина и потрајала би све до буђења пролећа.
Иде песма, иду приче, карта клизи, домине звекећу, а смех у некаквом симетричном ритму понаша се као рефрен у песми.
После Ристе Тешића уређене су и стазе које су водиле горе – доле у “цик – цак”, према Ђавољој стени и даље на Велико Забучје.
Уживајући у тој лепоти, заљубљени писац Ружић и његова Олга подигоше источник да пркоси времену и подсећа на њихову љубав.
Ниједна од тих изврсних, ужичких кафана није могла да се мери са кафаном која се налазила у Великом парку, код Ружића чесме, над реком.
Многи су у овој прелепој оази доживели прве љубави, најлепше романтичне тренутке баш у чамцу на прелепом језерцету.