Ova zanimljiva fotografija dece nastala je na Rosuljama u prvoj polovini šezdesetih godina 20. veka u Zagrebačkoj ulici. Fotografija je iz porodičnog albuma porodice Gavrilović. Fotografija je puna atmosfere, u daljini se vidi tek izgrađena Kula na Trgu partizana. Deca slobodna, zaustavljena u igri da bi bila fotografisana. Sada kada
Судбина Цркве Ружице, или Шехове џамије 1876. године, нашла се у рукама тадашњег председника ужичке општине Илије Јокановића.
У тој игри, не сећам се како, ја сам упао у ту мутну воду, три сестре срећом за мене биле су на прозору.
Један од последњих великих послова које је урадила ЈКП Нискоградња у Ужицу је реконструкцији Улице Кнеза Лазара и дела улице 1300 каплара.
Отворена је 1919. године и води се на Драгутину Кузељу до 1925, а после његове смрти на Томанији Кузељ, која је сестра Миша Шлања – шофера и Малише Шлања – гостионичара.
У центру града, наспрам Прве основне школе, више од 100 година постоји стара Кандића кућа.
Нисмо чули ни шум, ни покрет, још мање пуцањ, све док се пољем није проломило бугарско – уре
На Росуљама, у ужем центру града, налази се кратка улица са стамбеним кућама, улица Војводе Маслаћа.
Кафана „Ера“ налази се на главној улици, ужичкој „Доњој чаршији“, у једној од некадашњих кућа Митра Кандића
Године 2004. Драган и Драгица Јоксимовић крећу у нову угоститељску авантуру, ту у улици Краља Петра I.
“Тада није било зубара, па су бербери били зубари”, сећао се Јован Росић.
Улица од Каменог корита била је прашњава, лети босонога деца су по њој остављала трагове газећи по топлој прашини, као по меканом тепиху.
У овом делу Ужица у турско доба ту су биле баште, доста стабала воћа, највише шљива, џенарика, ораха, крушака, јабука, трешања, вишања…
Игре смо доживљавали као племенито друштвено расцветавање, вид дружења и жртвовања, ако је требало некога заштитити према насртају “на правди бога”.