Ova urušena kuća nalazi se na Dovarju snimio je taksista Vladan Pavlović inače Dovarjaš. Nekada je ponosno stajala preko puta Ćitove kovačke radnje i...

Sahrana je u Užicu između dva sv. rata, a i posle Drugog svetskog rata pedesetih i šezdesetih godina 20. veka bila društveni događaj. To...

Ovaj kulturno značajan deo Užica tokom decenija je menjao svoj izgled i namenu.

Jedna od prvih radnih akcija koja nije imala veze sa obnovom porušenog grada, pruge, mostova i puteva, bila je izgradnja stadiona u Begluku.

Podršku Užičanima za gradnju pruge „uskog koloseka“ dao je kralj Petar Prvi, koji je bio prisutan prilikom dolaska prvog voza.

Prve fudbalske korake naučio je u podmlatku predratnog „Železničara“, čiji su mladi igrači kasnije činili jezgro budućeg prvog tima Slobode.

Sećali su se Dovrajaša, Dovarja, svesni da je nostalgija velika, neizlečiva i odbacivali svaku primedbu da u veličaju lepote i građana ovog dela Užica ima preterivanja i dosta iluzija.

Objekti u kojima je smešten Narodni muzej Užice, građeni su uoči Drugog svetskog rata za potrebe narodne banke Kraljevine Jugoslavije.

Sakupili bi se u rano jutro na Žitnom pijacu, formirali brigadu i praćeni pleh muzikom marširali na gradilište stadiona.

Opisaću mesta u Užicu koja su bila najvažnija za veoma važan železnički saobraćaj.

Za Dovarjaše i ostale užičke prijatelje, bio je sasvim drugačija ličnost, obasjana oreolom jednostavnosti i prostodušnosti.

Bilo je prijatno družiti se i šegačiti na tribinama. Tu su se skupljali posebni Užičani i njihova tada mala deca.

Šatrovački govor bio je način njegovog otpora protiv kiča i navika, koje su gušile suptilnost gradskog načina života, radovanja ispoljavanja žalosti.

Bila je to mala kuća sa dve prostorije i omanjim dvorištem, u njoj su posle rata stanovali poznati užički Dejanci. Tako su ih zvali po majci Dejani.

Na novom varoškom stadionu u Begluku, preko puta Železničke stanice, bilo je prisutno preko 4000 gledalaca.

O njegovo sirovoj snazi i bokserskoj veštini se pričalo, ali Aco je uprkos svemu bio momak mekog srca, spreman uvek da pomogne i zaštiti slabije.

Nemci su njegovo telo, sa mrtvim telom Vukole Dabića, izložili na Žitnom pijacu da zastraše Užičane.

Posle 1925. godine, kada je puštena pruga Užice – Sarajevo, otvorena je Ložionica i Kolnica koja je imala 60 radnika.

Prvo Dobrovoljno vatrogasno društvo je osnovano u Užicu u okviru Tkačke radionice 1908. godine.

Fotografija Užica sa Dovarja snimljena 1961. U stvari, skinuta sa poslednjeg kadra filma “Prvi građanin male varoši”.

Fotografije sa dečije olimpijade tog čuvenog oktobra 2000te

I narod i vojska su radoznalo zastajali pored tenkova, okupljali se i zapitkivali kako se tenk kreće, kako dejstvuje, ko će se ga od partizana voziti.

Svi predratni “klinci” sa Dovarja, sa kojima sam razgovarao, zapamtili su posebno tuče, poznate “dvocevne i jednocevne praćke”.

Na Begluku, ravnici ispod Dovarja, sve do Đetinje je prvo kopan materijal za cigle, kojima je građeno "evropsko Užice" posle velikog požara i iseljenja muslimanskog stanovništva u Bosnu

Godine 1920. Užičko planinsko društvo osnovalo je prvi užički muzej. Odlučeno je da se u njega prikupljaju artifakti iz celog okruga.

Generacije klinaca Dovarjaša su vodili ratove u njemu i oko njega.

Prolazeći Dovarjem ka Krčagovu, bezbroj puta smo prošli pored kovačke radnje Mihaila Ćitića.

Tamo gde je danas soliter Šarulja, na uglu Glavne ulice i Nikole Pašića prema Dovarju, dugo je stražarila Petakovića kuća.

Užički sportista Sreten Dimitrijević je bio jedan od najuspešnijih užičkih gimnastičara od 1966. do 1976. godine.

Stara užička železnička stanica, sve do bombardovanja od saveznika 1944.

Užičani su maštoviti u davanju imena svojim soliterima.

Podmladak Sokolskog društva u Begluku iza Ćirine železničke stanice.

Na samom kraju pedesetih, kada je građen trg, stiglo urbano u Užice i novi standardi. Tako i podzemni kablovi...

Ali u Užicu, iako to Užičani tada nisu znali, živeo je mlad čovek, zanatlija, časovničar koji će ponovo oplemeniti Užice i njegove stanovnike. Bio je poznat po svom znanju i mudrosti - zvao se Rista Tešić.