U antičko doba rimski putevi su smatrani spomenicima. Tokom perioda od nekoliko vekova, Rimljani su izgradili efikasnu mrežu puteva koja je na kraju dostigla dužinu od 80.000 kilometara i prostirala se na području koje danas obuhvata više od 30 zemalja. Na površini nekih rimskih puteva bilo je jednostavno utabanog šljunka.
Pre desetak godina završena je tu u Omladinskoj ulici br. 28 i 30 na nekadašnjim mestu gde su bile kuće pekara Vitomira Kovačevića i učitelja Mila Lazovića nova zgrada za koju su građani rekli da je užička najlepša novosagrađena zgrada. Samo mi koji u njoj imamo stanove i lokale smo
Polako se navikavamo na promenu panorame Užica, da su nekadašnje ruševine Staroga grada posle više od 150 godina postale “Užički grad”. Taj Užički grad postaće ponos Užica ali i Srbije, zato što je poseban beleg prošlosti iz srpske istorije koju su u svojim delima pominjali naši najbolji pisci. Kada budu
Žitna Pijaca nekadašnji administrativni, zanatski i pijačni deo staroga Užica je bila svojevremeno na Donjoj čaršiji. Кada je građen Trg partizana vodile su se polemike kako da se naznači šta je bilo na tom mestu pre gradnje Trga. I to je urađeno i zaboravljeno da se u nekoj instituciji ostavi
Objavljeno je da će u bloku “Zlatibor” koji se tada gradio biti najveći soliter u Jugoslaviji, do tada je izgrađen njegov 17 sprat, sa 18 spratova podrumom i prizemljem postaje “rekorder”. Postao je sledećeg meseca oktobra, a mi Užičani smo zbog toga bili veoma ponosni. Ipak počelo je euforično građenje
Priča o županu Nikoli umnogome je i priča o početku kraja srednjovekovne Srbije Nemanjića. Nakon sloma vrhovne vlasti poslednjeg cara Uroša, oblast oko Užica pripala je moćnoj porodici Vojinovića, čiji su se posedi pružali od zaleđa Dubrovnika pa sve do Rudnika. Nju je nasledio župan Nikola Altomanović, sinovac velikog župana
Ona lepa dugačka jednospratnica na Rakiјskom pijacu. sa šest prozora na spratu. odiše gospodstvom iako su joj kako je ko hteo izbušili izloge, razna vrata, ofarbali različitim bojama svako svoj lokal, ne vodeći računa ni o stilu niti o mišljenju arhitekte. Ovu zgradu je sazidao Borisav Atanacković čovek čijom je
„Idući od gvožđare prema mestu gde je bila pošta, sa leve strane su bile zgrade za stanovanje, a na mestu gde je sada prolaz prema fontani ispred Gradske kavane, bila je velelepna kuća Koste Vraneševića Bojadžije. Odatle je prema ondašnjoj žitnoj pijaci vodila uličica u kojoj je bilo dosta radnji
Pred kraj dvadesetog veka mi, zaljubljenici u staro Užice, na čelu sa profesorom Miloradom Iskrinom došli smo na ideju da bi bilo veoma dobro za turizam grada da se uradi replika starog kamenog Kasapčića mosta. Reku Đetinju u Užicu su, svojevremeno, premošćavala tri kamena mosta. Lično sam 2014. godine došao
Na prvoj fotografiji snimljenoj šezdesetih godina 20. veka danas postoji samo predratna zgrada trgovca Živana Đerića, u kojoj je tada bila Frizerska zadruga. Desno, u prvom planu, jedna od „Žutih zgrada“, travnjak i staza kojom im se prilazilo sa Glavne ulice. Levo je zgrada u kojoj je bila Gradinina prodavnica
Ove 2020 preduzeće “Jedinstvo” je počelo da ruši zapušteni i urušeni kompleks nekadašnje Tkačnice koji je građen malo pomalo kako je rasla ova užička tekstilna industrija, više od stotinu godina. Rušenje je počelo od dela gde se nalazi upešatljivi fabrički dimnjak, kažu gradiće se poslovno-stambeni objekat. Kako ja u mojoj
Sa izgradnjom kule na Trgu naslutilo se da će Užice postati grad “kula”. Duže vreme se urbanizam grada zasnivao gradnjom u visinu a onda se preteralo u tome. Ipak od svih užičkih “kula” samo ona prva i jedina nosi ime “Kula”. Priča o Kuli na Trgu partizana u Užicu poćinje
Jedan od prvih užičkih solitera čija je izgradnja započela pedesetih a useljen je šezdesetih. Najviše stanova u njemu su dobila vojna lica. Nama iz Užičanstvenog portala koji zapisujemo i gradsku istoriju popularne muzike je zanimljiv jer je u njemu nastao užički pank.
Прва Југопетролова бензиска станица у Т. Ужицу је завршена на самом почетку шездесетих година 20. века на раскрсници Омладинске, Обилићеве и Вуколе Дабића.
Овај културно значајан део Ужица током деценија је мењао свој изглед и намену.