Ужичка плажа пре сто година – Милош Познановић
15/09/2023
Тамо где је данас ограђени простор за кајаке и чамце на нашој плажи, пре сто година, налазило се култивисано купалиште “Јадран”.
Тамо где је данас ограђени простор за кајаке и чамце на нашој плажи, пре сто година, налазило се култивисано купалиште “Јадран”.
Potrebna je radoznalost, zaronimo literaturnim vremeplovom u pisane podatke turskih arhiva koji su stariji od pet vekova, koji užičku pisanu istoriju čine starijom skoro za jedan jedan vek. Tako smo saznali da je prvi pisani nagoveštaj postojanja užičke tvrđave-Staroga grada vezuje se za 1516. godinu, a siguran pisani trag datira
Polako se navikavamo na promenu panorame Užica, da su nekadašnje ruševine Staroga grada posle više od 150 godina postale “Užički grad”. Taj Užički grad postaće ponos Užica ali i Srbije, zato što je poseban beleg prošlosti iz srpske istorije koju su u svojim delima pominjali naši najbolji pisci. Kada budu
Археолог др Марко Поповић је 1995. године објавио књигу “Ужички град”, у којој је разоткрио многе вековне тајне ове ужичке знаменитости.
Имао је бројну породицу, чак седам синова, и сви су били ангажовани у занатској радионици свог оца .
На фотографији која је објављена 1994. приказан је цртеж, једно од варијанти идејног решења пешачког моста, који повезује Стари град са насељем на Забучју.
Ужичка тврђава је напуштена, топови окренути према вароши су онеспособљени.
Изнад суре стене на којој је Стари град, купасто брдо, на коме је стуб са сиренама за узбуњивање, зове се “Караула”.
Кула је приликом рушења утврђења, 1863. године, веома оштећена. Године 1910. Ђетиња ју је докрајчила.
Данас је то омиљено излетиште храбријих Ужичана и њихових гостију, али и оних који воле да на врху овог брега, бар накратко, отплове у прошлост уверени да ће онда лакше одгонетнути будућност.
После опсаде из 1737. године, обнављају се главна кула, цитадела, уређују се бедеми, ојачава капија, гради се Водена кула, јединствена међу утврдама на нашем тлу.
Браниоци су се предали, а до тад силни велможа Никола је заробљен, ослепљен и послат у манастир да чека смрт.
То је прича коју је о Ужицу и околини у 19. веку, уз своје и цртеже (у овој верзији и цртеже и фотографије из архиве Ужичанствено), испричао научник путописац Феликс Каниц.
Да њега није било, много тога се не би знало о Србији друге половине 19. века.
Пажљиво сам проучавао Каницов цртеж Ужица, оног где се види ужички град пре минирања у првом плану.