Тамо где је данас ограђени простор за кајаке и чамце на нашој плажи, пре сто година, налазило се култивисано купалиште “Јадран”.
Чесма на шеталишту је и тада постојала и купачи би се радо расхладили хладном водом. На полеђини не пише тачан датум, али фотографију можемо лоцирати у двадесете године прошлог века.
Први на фотографији је, са ногама у кориту чесме, Ђорђе Поповић, столар из Ужица, који је рођен 1907. године, тада са својих двадесетак година.
Део старе српске градске ношње који се најдуже задржао чак до година пред Други светски рат је либада. Зими је то био обавезан део одеће сваке Ужичанке која га није скидала ни у пролеће, рано и позно лето!
На фотографији су трговци Веселин Шолчјевић, Неђо Спарић и Миливоје Видић, хотелијер Милан Јовановић Содаџија, са пријатељима и одабраним музичарима.
Јануара1930, питомци који су одведени у Београд због дотрајале зграде у коју су били смештени, преведени су у Ужице. Новински чланци кажу да су се неописиво радовали, а прва песма коју су запевали на станици била је “Ево нас опет крај нашег села”.
