Тамо где је данас ограђени простор за кајаке и чамце на нашој плажи, пре сто година, налазило се култивисано купалиште “Јадран”.
Чесма на шеталишту је и тада постојала и купачи би се радо расхладили хладном водом. На полеђини не пише тачан датум, али фотографију можемо лоцирати у двадесете године прошлог века.
Први на фотографији је, са ногама у кориту чесме, Ђорђе Поповић, столар из Ужица, који је рођен 1907. године, тада са својих двадесетак година.
По једном обичају, увече уочи Ђурђевдана или на сам Ђурђевдан пре зоре уберу се зелене гранчице, па се њима окити цела кућа да би цела година и дом берићетни и плодни. Тада је цело Ужице било окићено зеленилом, што је давало допринос свечаној атмосфери.
Нигде у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током двадесетих година 20. века није било више државних радова као у Ужичком крају. Господски центар Ужица око Парчића добио је свој познати изглед, када је Богосав Бодић 1933. године завршио Хотел “Палас”.
Када се група која је водила демонстранте оглушила на полицијско упозорење, ови су пуцали.
