
Ужичанин који највише зна о кинологији и дресури паса
По мени, пас мора да буде паметан, послушан, одличан чувар, добар са људима, посебно са децом.

По мени, пас мора да буде паметан, послушан, одличан чувар, добар са људима, посебно са децом.

Радови на ужичкој плажи почели су 1959. године, а основни објекти су завршени 1960. године, по идејном концепту ижињера Миладина Пећинара.

Описаћу места у Ужицу која су била најважнија за веома важан железнички саобраћај.

На фотографијама је Зотовића кућа, пре рушења, снимљена за потребе ПТТ архиве.

Уз цртеже карте објављујем и две премијерне фотке Међаја из седамдесетих година.

После рата у Соколани одвијао се сав културни и спортски живот Ужица.

Ђетиња је у горњем току сачувала лепоту, иако је траса пруге Београд – Бар нарушила много тога.

Данас Ђетиња која тече кроз град је без својих природних обала, вирова, спрудова, брзака и врбака.

Године 1959. Друштво пријатеља деце поднела је захтев за изградњу плаже.

Чланови ужичког обласног одбора могли су бити поносни на свој добротворни рад, у коме су многи пронашли наду и спас.

Новински чланци кажу да су се неописиво радовали, а прва песма коју су запевали на станици била је “Ево нас опет крај нашег села”.

Посматрано кроз лукове овог прастарог моста тече и разлива се не само Ђетиња, него и цео тај питоми простор.

Главни одбор друштва издваја суму од милион динара, а ужички одбор и од Самоуправе ужичке области добија 100.000 динара.

Прича о ужичком Цвеном крсту и његовој згради започeћу од тренутка када је књегиња Наталија постала заштитник српскога хуманог друштва Црвеног крста.

Међај је део Ужица на десној обали Ђетиње, од Плаже на западу, до клисуре Грот на истоку.