Ковачевић В. Предраг – in memoriam
29/01/2024
Био је јединствен, са идејама увек на корак испред времена, пун енергије, ентузијазма, упоран и посвећен свему што је радио.
Био је јединствен, са идејама увек на корак испред времена, пун енергије, ентузијазма, упоран и посвећен свему што је радио.
На раскоши, броју званица и много чему другоме, европске престонице су завиделе Београду.
Prolazeći svake godine, pred Božić, pored prekrasno ukrašenih izloga u kojima caruju Deda Mrazevi, irvasi, bogato ukrašene jelke sećanje me vraća u prošlost. Vracam se na sredinu pedesetih, prošlovekovnih. Na Badnji dan, seljak sa Zabučja koji nam je donosio mleko na volovskim kolima bi nam doneo poveći naramak slame. Unosio
Šta još da ti kažem o Užicu pre Prvoga sv. rata šećera još nije bilo u kockama, ni u prahu, već samo u „glavama“. S jedne strane hodnika, uza zid, kuće i radnje trgovca Uroša Pešića, stajale su kupe šećera. To su bile velike, bele kupe koje je posle trebalo
Za poslednjh 40 godina, odkako sam rešio da se bavim prošlošću moga rodnog Užica nakupilo se dosta toga. Dnevnika, zapisa, sa tavana ali i tajnih mesta gde se čuvaju uspomene porodica. Ima na hiljade fotografija, nekoliko desetina hiljada podataka koje koristim da bih u korist nezaborava ostale za buduće Užičane.
Starina Vidosav Petković je pripovedao svoje sećanje februara 2002. godine. Njegovo pripovedanje sam dopunio sa fotografijama iz foto zbirke udruženja Užičanstveno pateći njegovu priču. Priču sam preneo u orginalu baš kako govorio čiča Vidosav kako smo je snimili u kafani u selu Zaglavku: – “Ja sam Vidosav Petković, rođen sam
Прво су протерали рибокрадице са Ђетиње строгом контролом, уз помоћ ужичке полиције, јер рибочувари тада нису имали велика овлашћења.
Крајем шездесетих година, тада једна од најлепших ужичких девојака Зорица Лајко се заљубила у познатог ужичког мизичара Бора Мијаиловића.
Моје разочарење у медијске куће је нестало после неколико дана, кад су се на изложби појавили мали ђачићи основци, а аутор је био због тога сретан.
Кад сам имао пет година, те 1957, тата је донео кући први Борбин “Кекец”, пандан Политикином забавнику.
Одушевљен Ужицем и Ужичанима написао је посвету: „За Милована и цело Ужице“ заокруживши да нагласи „цело“.
Нисам желео да посегнем за другим изворима информација. Кретао сам се тим, ограниченим координатама: са леве на десну страну фото стрипа, од врха ка дну, и да хватам, бележим детаље.
Овај високи бркајлија из Ужица, вишеструки државни првак у релију, једва је успевао да уђе у кабину маленог аутомобила.
ВИС који је младим Ужичанима најуспешније представио музику Битлса звао се “Весели дечаци”.
Немарност према грађеној средини у којој живимо нас много кошта. Директно и индиректно.