Odrastao sam uz Đetinju, tu kraj starog železničkog mosta, u Omladinskoj ulici gde i danas živim. U mom detinjstvu i ranoj mladosti Đetinja je bila puna raznih vrsta pitomih pataka i gusaka. A onda sedamdesetih godina je držanje živine zabranjeno, pa su tako i patke I guske nestale sa urbanog dela Užica.
Koliko se sećam, divlje patke i poneka divlja guska su se na Đetinji, u njenom gradskom delu, pojavile početkom devedesetih godina. Užičani su ih gledali kao neko čudo, tepali im i hranili ih. Od tada ih svake godine bilo sve više i više. Danas ih je Đetinja puna, na opšte zadovoljstvo Užičana.
Sećam se jednom kada su buldožerom čistili dole na donjoj čaršiji peščana ostrvca koje je nagomilala Đetinja radnici su otkrili pačije gnezdo sa patkom i pačićima i zaobišli to ostrvce. Moja žena je kad kroz prozor ugleda divljeg patka koga je zvala Dača koji je prepoznavao silazila na kej i hranila njega i njegovo jato kukuruzom.
Zaista Užičani vole divlje patke na Đetinji i smatraju ih njenim ukrasom. Tu su viđane povremeno i mandarinske patke koje smatraju za ukrasne. Zato postoji mnoštvo fotografija đetinjskih pataka. A ja sam dole u Adi uspeo sa fotoapartom da snimim divlje guske. Ali nameće se pitanje koliko znamo o tim lepim i korisnim pticama?
Divlja patka, poput guske, labuda, pripada pticama selicama i leti na topla mesta zimi. Mora da pređe znatne daljine kako bi hladnu sezonu provela u ugodnom okruženju. Pačja hrana u prirodnim uslovima je: sitna riba; insekti i njihove larve; žabe; crvi; puževi; skakavci… Zbog činjenice da divlje patke jedu vrtne štetočine i njihove larve važe za veoma korisne ptice.
U gradskom delu uz Đetinju događa se da se neke divlje patke mogu videti čak i zimi. Ne odlete u tople krajeve, verujući nekoj osobi i nadajući se da će im brižni stanovnici pomoći da prežive hladnu sezonu donoseći potrebnu hranu. U prirodnim uslovima, divlja patka postaje plen lovaca. Korisno je znati da se one mogu loviti samo tokom posebno određenog perioda. U ostalom vremenu se takvi postupci smatraju krivolovom i podležu kažnjavanju.
Divlje guskesu na Đetinji dosta ređe. Jednog dana sam primetio jedno omanje jato od 6 divljih gusaka koje je letelo svakog dana predveče uz Đetinju ali ih nisam viđao u većem broju u Đetinji. Odem tako jednom prilikom u kafanu ADDA u Adi, sedim i pijem kafu sa vlasnikom Bobanom Nikolićem, razgovaramo o divljim patkama i guskama. Boban kaže da iza kafane u obali Đetinje na jednoj zaravni ima gnezdo Divljih gusaka sa mladuncima i pokaže mi ga. Sutradan dođem sa fotoaparatom i uspem da snimim Patku sa dva mladunca.
Divlja guska je teža i nespretnija od divlje patke, ima deblje i mekše perje. Hoda više od patke, ali pliva puno manje. Divlja guska je jedna od prvih životinja koje je čovek pripitomio, to se desilo bar pre 3000 godina u starom Egiptu, kako je domaća guska podvrsta divlje mogu se bez problema ukrštati a njihovo potomstvo ima osobine i jedne i druge vrste. Interesantno je da se i divlje i pitome guske hrane i korovom, koji bi inače trebali biti eliminisani hemijskim herbicidima. Iz tog razloga se smatraju prijateljema organskih kultura.
Divlja guska je tipična ptica selica koja se u kasnu jesen iz sjevernih krajeva seli na jug, a razmnožava se jednom godišnje i to u proljeće pri povratku u sjeverne krajeve. Divlje guske žive u parovima i obično se gnijezde u blizini voda i to na skrovitim mjestima u grmlju. Nakon parenja snese 8-12 jaja i na njima leži 28 dana. Mladi guščići sposobni su plivati već sa 2-3 dana starosti, a od prvog dana hrane se mladom travom. U odnosu na domaću gusku, divlja guska je manja i uvek karakteristične sive boje. Divlje guske je lako pripitomljavaju, a uhvaćeni mladunci se lako navikavaju na čoveka, i ako ih se u jesen, za vrijeme seoba, spreči da odlete, ponašat će se kao domaće guske.
