Prva obdaništa (zabavišta)

21
Dom za decu palih boraca sa štićenicima
Dom za decu palih boraca sa štićenicima

Nakon završetka rata po užičkim ulicama lutao je veliki broj dece, slabo obučene, nečiste, zamršene kose, bleda i ispijena lica, gladne i uplakane. Obdaništa nisu radila tokom rata, a po njegovom završetku Društvo za zaštitu jugoslovenske dece obnavljalo je stara i osnivalo nova obdaništa. Jedno takvo obdanište osnovano je i u Užicu u kući Zaharića koja se nalazi i danas preko puta Prve osnovne škole, do kuće porodice poznatog užičkog advokata Pjevčevića. Užičani su to obdanište zvali “Dom dece palih boraca”. Ustvari to jesu bila siročad koja su roditrlje izgubili tokom Drugog sv. rata. Na prvoj fotografiji Dom dece palih boraca sa štićenicima

Sve veća zaposlenost žena i migracija stanovništva iz sela u grad nameću sve veću potrebu za smeštajem dece, što dovodi do otvaranja prvog namenskog objekata T. Užicu za celodnevni smeštaj dece . Prvo posleratno gradsko obdanište (zabavište) otvoreno je u jednoj od starih kuća koje su se nalazile u dvorištu u ulici Maršala Tita tu gde je danas parking preko puta ulaza u pijac. Ta ustanova je bila u isto vreme i jaslice i vrtić.

Deca ispred obdaništa i u dvorištu 1956. Godine
Deca ispred obdaništa i u dvorištu 1956. Godine

U ovo obdanište sam išao 1956. Godine. Majka studirala a otac radio po ceo dan. Ostali su mi u sećanju islikani zidovu Diznijevim junacima i lepa ograda od kovanog gvožđa oko terase ispred i veliko dvorište. Snežana Varga udata Milanović koja živi u Beogradu išla je u isto obdanište, naši roditelji su bili prijatelji. Ona je sačuvala treću i četvrtu priloženu fotografiju, među ovom decom sam i ja. Na jednoj se vidi i ta ograda od kovanog gvožđa a na drugoj dvorište i ulica danas Nikole Pašića. Na četvrtoj fotografiji je nekadašna kuća u kojoj je bilo obdanište pred rušenje, ograda od kovanog gvožđa se nije promenila. Peta fotografija je mesto gde se nalazile Popovića kuće i nekadašnje obdanište posle rušenja tokom gradnje parkinga i renoviranja nekadašnje prodavnice tekstilnog preduzeča “Kadinjača”

Biljana Ivanović: – Išla sam u obdaniste preko puta danasnjeg zelenog pijaca, bas kako si opisao, gde je bila prodavnica konfekcije “Kadinjaca”. Secam se žutih zidova, velike, dvokrilne drvene kapije, kamenih oblutaka kojima je uradjena staza oko zgrade, malih, belih, niskih krevetaca a ispod svakog krevetca bela, emajlirana nosa, ormara punih igracaka kojima su pokusavali da mi skrenu pogled dok mama ne “pobegne” sa vrata i ode na posao u “Prvi partizan” a ja se odmah okrenem i kada vidim da je nema onda plaš, vriska pa onda bolje spavam. Secam se da sam bila i u “Nadi Matic” i u Valjaonickom – iza stare robne kuce.

Deca ispred obdaništa i u dvorištu 1956. Godine
Deca ispred obdaništa i u dvorištu 1956. Godine

Biljana Ivanović: Ja sam isla u obdanište preko puta današnjeg Zelenog pijaca,baš kako si opisao,,gde je bila prodavnica konfekcije “Kadinjaca” koja je zatvorena a sada je tu prehrambena prodavnica “Juhor”. Zgrada obdaništa je srušena zbog današnjeg parkinga,sećam se žutih zidova,velike,dvokrilne drvene kapije,velike krošnje drveta,kamenih oblutaka kojima je uradjena staza oko zgrade, malih,belih,niskih krevetaca a ispod svakog krevetca bela,emajlirana noša,ormara punih igracaka kojima su pokusavali da mi skrenu pogled dok mama ne “pobegne” sa vrata i ode na posao u “Prvi partizan”, a ja se odmah okrenem i kada vidim da je nema onda plač,vriska pa onda bolje spavam. Secam se da sam bila i u “Nadi Matic” i u Valjaonickom – iza stare robne kuće.

Da pomenem da je u to vreme radilo Javno kupatilo koje se nalazilo sa leve strane staze ka Velikom parku, ispod danasnjeg nadvožnjaka.Tu me majka vodila i kupala,uživala sam u toliko tople vode i mirisnom soli a kuci se kupalo u limenim koritima i lavorima.

Kuća u kojoj je bilo obdanište pred rušenje
Kuća u kojoj je bilo obdanište pred rušenje
Na mestu Popovića kuća je urađen parking
Na mestu Popovića kuća je urađen parking