Ужички споменик незнаном Јунаку налази се крај пута Царина – Сарића Осоје. После Другог свetskog рата, ту је био правоугаоник ограђен дрвеном оградицом. На средини тога ограђеног простора био је пободен кочић са дрвеном звездом петокраком, ништа ту није било записано. Већина Ужичана је мислила да је ту погинуо неко од партизанских бораца… То место је названо „Споменик незнаног јунака“. Пионири су су носили цвеће и организовано посећивали то место. Уствари, то место је означавало спомен војницима Војске Краљевине Југославије, који су 15. aприла 1941. gодине, у борби са немачком војском изгинули бранећи Ужице.
У Априлском рату Ужице је био један од ретких градова у Краљевини Југославији, где није била истакнута бела застава, српска војска се супроставила окупатору, Осмој теnковској дивизији. Када су први немачки тенкови почели да се спуштају низ Сарића Осоје, из заседе је скочио војник на први немачки тенк и убацио бомбу кроз отвор. Уништио је посаду и команде тенка. Митраљез из следећег немачког тека га је покосио после пар секунди. На месту где је незнани војник погинуо, а немачки војници га сахранили, у току 1974. године је подигнут је споменик.
Седамдесет година од Априлског рата, 37 година од обележја Незнаном јунаку, из листа „Вести“, које су изашле 15. априла 2011. се сазнало, да је непознати јунак који бранио Ужице од окупатора ту погинуо и сахрањен од стране Немаца више није непознат. Сазнало се да је то Милоје Зечевић, ковач родом из села Липовца код Тополе, који је преживео у Првом светском рату голготу преко Албаније. У току Априлског рата је мобилисан и био наредник Осме противтенковске базе Војске Краљевине Југославије, који је са својим јединицом бранио Ужице.
У откривању ко је незнани јунак је помогао свештеник у пензији Драгомир Видић, који је био пријатељ са свештеником из Шумадије, Радмилом Стефановићем, који му је рекао да је незнани јунак Милоје Зечевић и да је он стриц професора др Миодрага Зечевића, председника Републичког одбора СУБНОР-а. Др Зечевић је проти Видићу испричао да је његов стриц 1941. мобилисан, као командир јединице, на прилазу Ужицу, бранио подигнуте препеке на путу и да је са противтенковском мином скочио на први тенк и уништио га, али да је изгубио живот. Касније се све сазнало, немачке јединице са којима су дошли у сукоб припадале су Вермахту, а не СС јединицама и после освајања Ужица вретили су се и са војничким почастима сагранили храброг Зечевића. Тако је незнани јунак постао знана, али Ужичани то место још увек зову „споменик незнаном јунаку“.
Податак о смрти Миливоја Зечевића постоји у Споменици изгинулих у рату од 1941 – 45, коју је ужички историјски архив објавио 1970, где стоји да је приликом уласка немачких војника у Ужице погинуло 118 војника и грађана, један тенкист, а остала су непозната још два лица. Међу погинулима је било и 5 жена.
