Mart 1976.

152
U pogonu konfekcije Kadinjača 1976.
U pogonu konfekcije Kadinjača 1976.

Jedno od najboljih preduzeća u Užicu tada je bila konfekcija “Kadinjača”. Izvozila je godinama mantile u SSSR, pripremali su se da se usele u nove prostorije u Krčagovu. Tada je imala sedam prodavnica u Užicu, jednu u Kruševcu, Bajnoj Bašti, Požegi i Ivanjici… Preduzeće „Kadinjača“ osnovano je 1945. godine i u društvenoj svojini bilo je sve do 2003. kada je prodato na licitaciji i tako prelazi u privatno vlasništvo, u akcionarsko društvo. Godine 2020. 7. decembra, Skupština društva pokrenula je postupak likvidacije. U odluci o pokretanju likvidacije kaže se da su ispunjeni svi zakonski uslovi za to.

Konfekcija „Kadinjača“ bila je decenijama među najvećim tekstilnim kompanijama ove vrste u Srbiji. Tokom poslovanja i rada više od sedam decenija proizvela je preko pet miliona artikala, modnih odevnih predmeta kao i jakni, mantila i kaputa iz sportskih i profesionalnih linija, a godišnja proizvodnja dostizala je i 150.000 artikala za velike, evropske modne brendove koji su prodavani u nekim od najprestižnijih tržnih centara u svetu. Broj zaposlenih u njoj tokom poslednje decenije dostizao je i 250 radnika, uglavnom žena. Proizvodnja je poslednjih godina bila kompjuterizovana, a među mašinama koje su bile uključene u proizvodnju, su i mašine za zavarivanje šavova i za vez i dekorisanje. Od 1987. godine, konfekcija „Kadinjača“ bila je prva u Srbiji sertifikovana za rad sa Gore Tex materijalom. U fabrici je bio primenjivan četvorostruki sistem kvaliteta tako da je to bilo garancija da je mogućnost greške u proizvodnji bila ispod 0,05 odsto što je znatno iznad industrijskog standarda garancije.

Zgrada konfekcije Kadinjača u Krčagovu
Zgrada konfekcije Kadinjača u Krčagovu

Švajcarska kompanija „Albiro“ je, osim proizvodnje konfekcije, kupila i svu opremu za proizvodnju nekadašnjeg užičkog preduzeća koja funkcioniše u istom prostoru u Krčagovu u kojem se odvijala i proizvodnja „Kadinjače“, a svi koji rade ove 2021. u preduzeću bivši su radnici „Kadinjače“.

Ovoga marta počeo je lov na veštice. Komisija za ispitivanje imovine je počela je javno da radi. Užičani su komentarisli: “Imaš kuću, stan i vikendicu – vrati šator”. Iako su već radili šest meseci u novinama su se pojavljivali tekstovi tipa: “Treba pokrenuti postupak protiv izvesnih građana”.

Cvećar Mirko Starčević
Cvećar Mirko Starčević

Najpoznatiji užički cvećar je tada bio Mirko Starčević. U “Zelenilu” je radio petnest godina. Poznavao je cveće od semenke do uginuća. Tada je rekao: – U početku mušterije posebno muškarci ulazili su u prodavnicu, nekako snebivajući se, zahtevajući da se cveće uvije, maskira. Ove 76. Bilo je drugačije želja za pažnjom se ređe krila. Ipak, najčešće u prodavnicu Zelenila najviše, navaraćaju žene da kupe cveće. Posebno mi je drago što sve češće ludi svraćaju po savet, sve je više odgaivača cveća. Užičanke smatraju praznom i hladnom sobom u koju se ne unese bar jedan cvetak. Tada se najčešće prodaju beli karanfili i crveni za dekoraciju stana.

Živan Koružić poznati užički štampar iz “Dimitrija”, komentarisao je problem čistoće grada: “Čistoća grada je prerasla u problem broj jedan. Ulice se sve ređe peru, na periferiji nikako već od novembra meseca, smeće na sve strane i u dvorištima i u javnim objektima, naseljima. Na obalama reke Đetinje, još su prisutni ostaci prošlogodišnjih poplava. Mislim da nepostoji ulica bez rupa i oštećenja. To ne samo što daje ružnu sliku, već je i stalna opasnost za učesnike u saobraćaju”.

Posle regulisnja ulica u gradu Užičani nisu bili zadovoljni. Slobodn Dolaš vozač i milicioner Radovan Gligorijević su o tome govorili za “Vesti”: “Stanje saobraćaja u gradu je takvo da se vozač mnogo lakše i sigurnije oseća u Beogradu. Ulice tesne uska grla na prilazu u grad, a posebno u “kritične” sate odlazi i vraća s posla. Nedostaju semafori, mada bi i njihovo postavljanje, u sadašnjem stanju ulica, stvaralo velike zastoje. Oseća se nešto bolja signalizacija, ali je potrebno znatno viš pozornika na raskrsnicama. “Stanje ulica je zaista ispod svake kritike. Na prijave i zahteve se prećutno prelazi jer se još uvek ne zna ko je odgovoran za njihovo održavanje. Novom odlukom o regulisanju saobraćaja kroz grad biće konačno i to konkretizovano. Inaše, vozači su uglavnom disciplinovani, mada se još više mora činiti za razvijanje saobraćajne kulture”.

U Bioskopu je održan “Mini – fest”. Gimnazijalka Snežana Ristović je tom prilikm rekla: “Pored dobrogizbora filmova, trebalo je ovu retku kulturnu manifestaciju učiniti još privlačnijom kako bioskopska dvorana ne bi ostala poluprazna. Cena ulaznica morale su biti “prikladnije” a ne povećane što mnoge ljubitelje filma posebno učenike, iznenadilo. Mislim da je najgledaniji film “Sarajevski atentat” reditelja Veljka Bulajića.

Markica u čast stogodišnjice rođenja Bore Stankovića objavljena 1976.
Markica u čast stogodišnjice rođenja Bore Stankovića objavljena 1976.

Dvadesetdrugog marta 1876. rodjen je srpski pisac Borisav Stanković, jedan od začetnika moderne srpske proze. Prikazujući život rodnog Vranja s kraja 19. veka, dao je i psihološku analizu ličnosti, unoseći prvi put u srpsku literaturu erotiku i senzualnost (“Nečista krv”, “Koštana”, “Iz starog jevandjelja”, “Stari dani”). Sećam se da smo u Geadskoj kavani u ime stogodišnjice Borinog rođenja nazdravili i popili piće.