Šestog februara u Hali su u organizaciji Kluba omladine u užičkoj Hali sportova gostovali su “Indeksi”. To je ustvari bila promocija Albuma Davorina Popovića “Svaka je ljubav ista osim one prave” koga su na koncertu pratili Indeksi i njihov novi klavijaturista Nenad Jurin. Da kažem nešto o Indeksima. Osnovani su davne 1962. u Sarajevu, a tokom karijere koja je trajala četiri decenije objavili su dva studijska albuma, 27 singl ploča i 12 kompilacija. Poslije duge i bogate karijere sastav je prestao da radi 2001. godine kada je pevač grupe Davorin Popović preminuo. U vreme njihovog gostovanja u Titovom Užicu ove 1976. upravnik Omladinskog kluba bio Dragiša Gile Stepanović a ja sam bio muzečki urednik.
Stručnjaci su merili buku u “Cveti Dabić”. Merenja su pokazala da u pogonma Predionice i Tkačnice itezitet buke na pojedinim radnim mestima dosta veći od dozvoljenog. Pregledom radnika je ustanovljeno da njih 28 ima Ošećenje sluha.
Tajna dobre kuhinje u Gradskoj kavani je bila u kuvarici Jeleni Popović. Zanat je “ispekla” dugogodišnjom praksom. Zavolela ga je kada je u skučenoj ne baš opremljenoj kuhinji nekadašnjeg hotela “Zlatibor” radila za sudoperom, u kantama vodu nosila i iznosila… posle su joj dali da ručno muti sladoled. Kako je govorila upijala je tajne kuvarske, ćevabdžiske, poslastičarske. Da joj je bilo dovoljno da jednom nešto vidi. Pomagala je i zamenjivala majstore i tako naučila. Njene medaljone, šnicle, paštete, užičku savijaču, štrudle sa trešnjama Užičani i danas pamte.
Ova zima je bila prava zima, temperatura je pala daleko ispod nule. Na televizorima se pjavilo obaveštenje “štedimo struju”. Savetovano je da se nabave sijalice sa manje sveća, da se isključuju rešoi, da je domaćinstva koja se greju na struju, racionalnije troše… Upozorvano je: “Da se struja štedi radi nas samih, ne radi radnika Elektrodistribucije. Jer ako ne bismo štedeli struju gde i kada se može, dođemo u situaciju da je nećemo imati onda kada nam bude preko potrebna”. Dolazilo je neko novo vreme to su Užičani osetili baš ove zime.
Održano je regionalno savatovanje. Uvodnu reč je dao Balša Govedarica, okružni javni tužilac koji je Karijeru počeo u Građevinskom preduzeću “Zlatibor” u Užicu. Potom postaje saradnik u Javnom pravobranilaštvu u Užicu. Usledila je ista funkcija u Međuopštinskom javnom pravobranilaštvu. Govedarica je obavljao i dužnost predsednika Opštinske konferencije SK Srbije. Radio je i u Okružnom javnom tužilaštvu. Između ostalog je naglasio: “Titove reči iz intervijua datog zagrebačkom “Vjesniku” znače, kako za Savez komunista, tako i za naše društvo u celini, najširi je posticaj ne samo u sagledavanju i oceni postignutih rezultata u ostvarivanju revolucionarnih zadataka postavljenih Dvadesetprvom sednicom, Pismom i odlukama, Pismom i desetim kongesom SKJ i Sedmog kongresa SKS, nego i jasan pravac dalje aktivnosti na doslednom ostvarenju kontinuiteta revolucionarne akcije SK. Nesumljivo da Titove reči prestavljaju jasan putokaz i za dalju aktivnost pravosudnih organa, za pravce i sadržaj te aktivnosti”. Balša nije pomenuo da je Tito tada rekao: “Značajan broj ljudi u partiji je preokupiran ličnom korišću”.
U maju 1970. godine je Međunarodni olimpijski komitet odlučio da se Zimske olimpijske igre 1976. godine održe u Denveru, u američkoj federalnoj državi Kolorado. Međutim, u dve godine se ispostavilo da će troškovi izgradnje olimpijske infrastrukture biti tri puta veći od planiranih. Igrama su se također oštro usprotivili lokalni ekolozi. Zbog toga je propao referendum na kojem je stanovništvo Denvera trebalo izglasati povećanje poreza s ciljem financiranja Igara. Nakon toga su lokalni organizatori odustali od održavanja Igara. MOK se zatim okrenuo Denverom konkurentu – Whistleru u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija. Ali, ubrzo nakon te odluke su u toj provinciji održani izbori, na kojima je pobedila Nova demokratska stranka, neprijateljski nastrojena prema Igrama. Nemajući druge alternative, MOK se okrenuo Insbrucku, koji je već imao infrastrukturu sagrađenu za Zimsku olimpijadu 1964. godine. Užičani su sa velikim interesovanjem pratili Zimske olimpiske igre u Insbruku održane od 4 do 15. Febrara.
Tokom ovoga februara jedan od najčitanijih dnevnih listova u Titovom Užicu bio je Borbin “Sport”. Osnovan je kao „Fiskultura“, prvi broj je izašao 5. maja 1945. godine, a posle godinu dana je promenio ime u „Naš sport“. 14. jula 1952. je postao deo „Borbine“ kuće, kada je promenio ime u „Sport“. Marta 1962. Sport je postao dnevni list jer je počeo da izlazi šest puta nedeljno, osim petkom, a od oktobra 1967. svakodnevno se pojavljuje na kioscima. Užice je u dugom vremenu imalo dopisnike za list Sport. Od 1957. godine “Sport“ bira najboljeg sportistu godine u Jugoslaviji, danas u Srbiji. Danas, žiri za izbor najboljeg sačinjavaju dosadašnji dobitnici „Zlatne značke“. Tradicionalno direktan prenos izbora prikazuje Radio televizija Srbije.
Pored „Zlatne značke“, „Sport“ dodeljuje nagradu i za najboljeg mladog sportistu, najlepšeg sportistu i sportistkinju, kao i fer-plej trofej. Sličan izbor pravi i Olimpijski komitet Srbije. Sport je od 2015. u sastavu Kompanije Beoton “R” D.O.O.
