Cveta Dabić je rođena u užičkom selu Kriva Reka 1912. godine, u familiji Virić. Od svoje 13. godine radila je u užičkoj Tkačnici. Rano je pristupila sindikalnom pokretu i bila aktivna u društvu Abrašević. Bila je udata za Pjević Božidara, od koga se razvela kada je prišao Ljotićevom pokretu. Udala se za Vukolu Dabića, mašin bravara u Tkačnici, predratnog sindikalnog radnika, komandanta Užica za vreme “Užičke republike” 1941. godine. Bila je sekretar partijske organizacije u Tkačnici pre Drugog svetskog rata. Brata, po zanimanju stolara i komunističkog aktiviste, su joj obesili u Beogradu.
Kao član uprvnog odbora sindikalne podružnice tekstilnih radnika učestvovala je u svim akcijama koje je preuzimao radnički pokret u Užicu. Zbog aktivnosti među radnicima, otpuštena je sa posla 1934. godine i hapšena nekoliko puta.
Učestvovala je u pripremi ustanka 1941, kada je postala član OK KPJ za užički srez. Nakon pada Užičke republike, prešla je sa partizanskim jedinicama u Sandžak, odakle je kasnije vraćena za ilegalni rad u užički kraj. Uhvaćena je u Staparima, decembra 1941. Odvedena je u užički zatvor, a odatle u logor na Banjici, gde je 1942. streljana. Užička Tkačnica je od 1946. nosila njeno ime.
