У долини с леве стране покрај проширења Ђетиње, налази се ужичко село Биоска, чијим центром поред Сувоврела доминира Рујанска црква. Градња цркве започета је 1898. године, по одобреном пројекту у Министарству грађевина. Црква је изграђена од камена и цигле, посвећена је апостолима Петру и Павлу. Осликана је тек 1962. године фрескама сликара Јанка Брашића. Поред цркве је осмогодишња школа, Задружни дом. Ту у близини је спомен чесма изгинулим Биоштанима у Другом светском рату, а уз њу споменици крајпуташи, који привлаче пажњу путника.
Село је у близини аeродрoма Поникве, удаљено 35 километара од Ужица. Ова месна заједница, површине око 44 квадратна километра, обухвата и села Кесеровину, Пеар, засеоке Кадину Главицу, Поникве, Малић брдо и Омар. Биоска је смештена у пољу Рочњак која се пружа три километра дуж обала Ђетиње. Кроз село пролази стари пут Ужице – Сарајево, грађен истовремено када и пруга уског колосека, која је од 1923 до 1969. била веза села са Ужицем, Београдом, Сарајевом.
У Биосци живи преко 400 становника у 178 домаћинстава. Подстакнути најпре изградњом Ваљаонице бакра у Севојни, па изградњом бране у Врутцима, из Биоске се иселило више породица. Једном годишње у Биоски од Ивањдана до Петровдана, одржавају се “Дани Биоске”. Село је некада било познато по сумпорном врелу у кориту Ђетиње и Биоштанској бањи, одавно напуштеној и заборављеној.
Завиримо у историју, па тако и значају овог ужичког села, у коме је некад давно тинејџер, познати књижевник Светислав Басара, уз гитару певао: “У мом селу Биосци само расту киосци”, иако није имао везе са Биоском, јер се родио у Бајиној Башти. У историјату династије Карађорђевић је записано је да су се после сеобе из Куча у Васојевиће, негде на Пештору, убрзо преселили у Биоску. То се догодило у 17. веку, тако да је у Биоски сахрањен Карађорђев деда Јован Петровић. Јован и Ђорђе, његови синови, су се из Биоске преселили у роднију Шумадију. Петар ће добити у току једног збега код Тополе сина, коме ће дати име Ђорђе. Тај Ђорђе ће 415 година од Косовског боја повести Србе против Турака. Биоштани су претку краљевске лозе Карађорђрвић, који је живео код Црвене стене или Црвеног вира, подигли спомен – крст Јовану Петровићу. Том свечаном чину је присутвовао приц престолонаследник Александар II Карађорђевић са супругом и члановима Крунског већа.
Биоска је старо насеље о чему сведочи постојање насеља из млађег неолита. Арехеолошко налазиште “Врачарева градина” два надгробна споменика из римског периода, остаци средњовековне некрополе у Кесеровини, Рочњаку, Лукином врелу, Мијатовићима, као и налази у пећинама у суседном селу Врутци. Ту близу је 1537. године, у манастиру Рујно, монах Теодосије на 250 дрвених плоча месецима резбарио слова и штампао “Рујанско Четворојеванђеље”, прву штампану књигу на простору данашње Србије. Једини комплетан примерак књиге који се налазио у Србији изгорео је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Народне библиотеке.
Биоштани славе и сеоску славу Друге Тројице. Биоштани су вредни и радознали људи, када сам решио да продам прву телевизију у ужичком крају, Телевизију 5 Ужице и да се посветим писању, продао сам је рођеном Биоштанину, Илији Петронијевићу, који је сачувао њену репутацију најбољег електронског медија у ужичком крају.
