Лелићи су село на подручју Месне заједнице Каран, налазе се западно од Каменице, на обалама Лужнице. Северни део села , отворен према западу, зове се Братиновићи. На југу село се пружа до потока Дубоког, а на северу се пење до Засеља. Плодно земљиште пружа добре услове за пољопривреду. Могуће је гајити лубенице најбољег квалитета. Данашње становништво је досељено током 19. века из Никшићких Рудина. У селу живи око 350 становника у 103 породице.
Прилог:
Порекло становништва села Лелићи, општина Ужице, стање из 1925. године.
Порекло становништва и оснивање села. Има много старина, па и црква им је стара. Старе породице као да се нигде нису одржавале као у овом родном селу, али су се погубиле и замрзле. Стара породица овог села били су неки Руфимовићи (Поповићи), о чијем се досељењу није могло ништа рећи. Ово је стара лелићка породица, која је у селу и нашем народу дала и епископа, протојереја и безброј свештеника; изумрла је у мушком потомству и данас је спала на једну далеку сродницу по женској линији, која наслеђује још нешто мало заосталог имања од некадашњег првог спахилука. Стари попови доводили су и усиновљавали друге породице из места и са стране, па су се и те породице погубиле. Ових ратних дана две куће Бакрачлијића, пореклом из Стапара, уљези ових Поповића, изгубили су се, као и многе раније. Овим ратом од 1914. године изгубила се ова некад виђена породица.
Позније породице дошле су истодобно с каменичким и изгледа да је главно досељавање завршено још око 1812. године. Прве досељене породице су на левој страни по врху Руфимовића до Братиновића. Лучићи и Јаковљевићи, дошли из Никшићких Рудина у јаким породицама: издржљиве, трговачке и вредне породице, има их 18 кућа, славе св. Јована.
Прва братиновачка породица Мирковићи и данас свештеничка, предузимљива и трговачка породица, дошла је из Дробњака; има их много на страни, и у селу 9 кућа, славе св. Ђурђа.
Велика лелићка породица Црнчевићи, некад свештеничка породица, дошла је из околине Пљевља. Има их 9 кућа, славе св. Стевана. Ови су се расељавали.
Рудоњићи су из Кремна, има их 6 кућа, славе св. Петра.
Станаревићи на Руфимовића имању су са Њагуша у Црној Гори, има их 5 кућа, славе св. Ђурђа.
Јовановићи и Марјановићи у Братиновићима су из Доброселице од тамошњих Марјановића, има их 10 кућа, славе св. Ђурђа.
Рајевићи на Руфимовића имању су из Осата (источна Босна), има их 5 кућа, славе св. Ђурђа.
Гајићи с десне стране реке до Каменице од Прибоја. има их 3 куће, славе св. Николу.
Божићи на Руфимовића имању су из Мокре Горе, има их 5 кућа, славе св. Стевана.
Сканићи (Цпанићи) су из Кратова (Прибој), има их 3 куће, славе св. Тому.
Симовићи су од Бијелог Поља, има их 4 куће, на Руфимовића имању, славе св. Саву. Некад свештеничка породица, која је одавде отишла некуд у Јадар, те их је вероватно и сада има.
Ивановићи су озго од Качера, има их 3 куће, славе св. Николу.
Леонтијевићи су од Рутоши, има их 2 куће, славе св. Јована.
Лугонићи су од Прибоја из Раче, има их 2 куће, славе св. Николу.
Бурлићи су из Чајетине, има их 5 кућа на Руфимовића имању, славе св. Врачеве.
Љубичићи су данашња свештеничка породица, дошла из Косјерића, има их 2 куће, славе св. Николу.
Бонџулић је из Отња, слави св. Ђурђа.
Јовчић је од Пчелица, слави св. Јована.
Нешић је од Љубања, слави св. Јована.
Загорчић је од Пљевља, слави св. Ђурђа.
Шолић је од Прибоја из Раче, слави св. Јована.
