Одредница: Слануша

Те 1994, реновиране су фасаде на Слануши и осликан је мурал.

Ужичани су између два рата волели своје кафане, aли су се окупљали и у кројачким, ковачким и берберским радњама.

Нигде у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током двадесетих година 20. века није било више државних радова као у Ужичком крају. Господски центар Ужица око Парчића добио је свој познати изглед, када је Богосав Бодић 1933. године завршио Хотел "Палас".

Током штрајка због изборне крађе у новембру 2000. године, штрајковали су сви - таксисти, предузећа, занатске радње, школе...

Пролаз који је настао из једног од куриозитета Ужица.

Радња се налазила ту испод продавнице „Голубац“, у улици од Дома здравља ка Главној, где је касније била брза храна "Френки", а сада фризерски салон.

У самом центру ужичког форума је чесма "Опанчарског еснафа", на месту истом где је стајала и пре док је ту била "Стара пијаца".

Са медвеђом главом из које тече вода и опанком на њој, као и самим својим изгледом, ова чесма и стари Касапчића мост су били заштитни знакови и тадашњег, сада већ индустриjског Ужица.

За време окупације, аустроугарски војници су порушили куће и направили тениски терен (који се види на фотографији) и около уредили парковску површину.

Овако је изгледао центар Ужица, у првој и другој деценији 20 века.