Даница из Ужица, професор, књижевница, преводилац, новинар

191

Даница Диковић Ћургуз се родила у Ужицу 1942. године, где је учила основну школу и Гимназију. Дипомирала је на Филозофском факултету, на групи Југословенска и светска књижевност 1974. Евоцирајући своје успомене на младост у Ужицу и Соколану, храм спорта и културе из њеног времена, написала је:

Даница Диковић Ћургуз
Даница Диковић Ћургуз

“У Соколани смо изграђивали сопствени став према животу. Училе о томе да се треба ослањати на сопствене снаге. Било је ту борбе, али највише са самим собом. Да надмашимо себе. Училе смо о достојанству. Стварању сопственог интегритета. Али, пре свега, Соколана је била школа спорског духа, а Јосип Јекличка, наш велики учитељ, који нас је учио, највише својим примером, самодисциплини и дисциплини, упорном раду и самопрегору.“

Од 1974. радила је у предузећу Робних кућа „Београд“ као новинар, затим је уз мужа, сталног вршиоца дужности генералног конзула у Карачију, од 1975. до 1979. боравила у Пакистану. Као професор српскохрватског језика радила је у Дванаестој београдској гимназији (1980). У Заводу за међународну сарадњу Републике Србије била је уредник „Информативног билтена“, који је прерастао у часопис за међународну, научну, просветну, културну и техничку сарадњу „Меидијани“. Од 1983. до 1987. боравила је у Малмеу у Шведској.

Даничина књига
Даничина књига

Била је два пута члан савета БИТЕФ-а, члан жирија за награду „Златни беочуг“ Културно- просветне заједнице Србије и савета часописа „Позоришна култура“. Учествовала је на више међународних скупова и студијских боравака: у Карачију, Билесхому, Малмеу, Стохолму, Гетербургу и Уписали у Шведској. Држала је предавање о југословенским књижевницима и југословенској књижевности и положају жена у Југославији.

Даничина књига
Даничина књига

Пише позоришне и књижевне критике, посебно у шведској и пакистанској књижевности, репортаже и романе и преводи са шведског и енглеског језика. У листовима и часописима објавила је више стотина ауторских чланака. Превођена је на шведски и енглески језик.

Добила је награду графичког атељеа „Дерета“ за најбољу књигу објављену у 1994. Члан је Удружења књижевника Србије. Објавила је: „На Литици“ есеје 1993, 1994; „Сећање на страх“, роман 1999; На „уском путу“, разговори са писцима, Београд 2002. „Путовање без краја“ 2008, поводом кога је у „Политици писало“:

Даничина књига
Даничина књига

„Нови роман Данице Диковић-Ћургуз „Путовање без краја”, који је недавно објављен у издању „Филипа Вишњића”, књижевни критичар Миодраг Игњатовић назвао је „правом посластицом за радознале и мисаоне људе”. Према његовим речима, ауторка је дубину мудрости спојила са готово „ћаскањем” по укусу дневничких записа, са путописном лепотом богатих открића и репортерском комуникативношћу како са људима, тако малтене и са читавим светом.“

Превела је неколико књига са шведског језика од 1997. до 2003. године.