У причама зашто су оџачари носиоци среће, сем легенде, веровања, има и логике. Оџак је зачепљен, “не дише”, дим се задржава унутра, негативна енергија се таложи у кући. Оџачар очисти оџак, дим излази напоље, што представља чишћење и олсобађање дома од лошег, народски речено злих сила. Ако тако повежемо ствари, онда је логично да се оџачар сматра за носиоца среће.
Тако је ужички најпознатији оџачар Душко Карадаревић, постао Дуле оџачар, ужички доносилац среће. Генерације Ужичана од 1967, када је Дуле основао радњу “Димничар”, која се бави механичким и хемијски чишћењем и заштитом оџака, често су га сусретали и хватали се за дугме. Дуле тих шездесетих, познати ужички гимнастичар сав у мишићима, иако мали растом, остављао је утисак у својој црној униформи. Ужичани су га радо сретали, пожелели жељу и хватали се за дугме, како би се жеља испунила.
Душан Карадаревић и у цивилу је био посебан Ужичанин, духовит, снажне личности, остављао је утисак, да су се причале и причају анегдоте о њему.
У периоду од 1982. до 1983. године, Карадаревић ради у саставу београдског предузећа “Димничар”, а онда поново оснива самосталну занатску радњу, коју затвара 1996. године. Породични посао наставио је 1998. Дулов син Момо, отворивши занатску димничарску радњу “Карадаревић Д. Момо”.
Али, да не останем дужан одговор на питања зашто се ухватимо за дугме када сретнемо оџачара? Како је дугме веза између оџачара и осталих људи? Они који верују да оџачар доноси срећу се у тренутку, када виде оџачара, одмах хватају за дугме. Дугме представља “магични круг” среће, неку врсту амајлије, коју, да би се испунила жеља, треба протрљати прстима када видимо оџачара. Ми у Ужицу Дула. Мени је Дуле Оџачар увек доносио срећу, смех, добро расположење, једном речју радост, а вама?
На трећој фотографији је ужичка “мангупарија”, млади ужички успешни гимнастичар Дуле Карадаревић са другом Пићулом, на плажи половином шездесетих. У позадини се гради Феријални дом.
