У Титовом Ужицу овога месеца су играли филмови: “Зелена магија”, “Велика турнеја”, “Прелаз преко Рајне”. У Дому: “Идиот”, “Крадљивци драгуља”, “Друг председник центархалф”, “Мата Хари”. Највише Ужичана је привукао филм “Мата Хари” о чувеној шпијунки, са Гретом Гарбо у главној улози.
У “Вестима” су се појавили занмљиви подаци: У ужичком срезу се свака три минута роди по једно дете. Сваких тринаест минута умре по један становник. У току године се разведе у просеку 60 бракова, а склопи 230. У средском суду продефиловало је 110 људи дневно, тужених, тужилаца и сведока. За годину дана је кроз суд прошло више грађана него што је Титово Ужице имало тада становника. У Титово Ужице је годишње стизало скоро два милиона пошиљки, тачније 5937 дневно. Месечно се у просеку обављало 102.000 телефонских разговора или дневно 3400. Ужичани су за новогодишње празнике послали просечно дневно 17.000 честитки, сваки грађанин је послао по осам… Да на подручју Ужичког среза постоје 123 библиотеке у којима је 131.140 књига, да су у току године издале на читање 114.889 књига. Да има 14 биоскопа, 8131 радио, а у Општини Ужице 33 телевизора. Најчитаније новине су биле: “Политика”, “Борба”, “Вести”, “Илустрована политика”. У срезу је тада радило близу 100 културно уметничких друштава, који су заједно имали 4000 чланова. Ова друштва су у току сезоне имала 438 наступа у којима су се највише истакле драмске секције. Да Титово Ужице има 6.922 ученика и студената.
Металопрерада је освојила производњу бојлера, који су се звали популарно “Ера” и производили су се у варијанти 30, 50 и 80 литара. Планирали су да за годину дана произведу 3500 бојлера.
Објављено је да ће се на Партизанским Водама градити модеран хотел, који ће имати 108 лежаја и салу од 400 места.
И ове године је одржан концерт Основне школе “Душан Јерковић” у пуној сали Дома ЈНА. Хором од 130 чланова је дириговао наставник Милош Броћић.
Донета је одлука да се гради Феријални дом у склопу плаже, онда су то звали “феријално прихватилиште”.
После четири дана јавнога претреса кривично веђе суда у Титовом Ужицу изрекло је 23 децембра, немачком држављанину Хансу Колу који је у току 1942. и 1943. био шеф организоване јединице немачке обавештајне службе. За злочине које је вршио над цивилним становништвом, Кол је осуђен на 11 година строгога затвора и конфискацијом имовине. Суд је имао у виду да му се суди после 20 година, да има 51 годину, да је физички руиниран, да издржава своју породицу, да казна не сме да буде одмазда, него треба да служи као васпитно средство. Судским већем је преседовао Ђорђе Ђурић. Био је ово велики процес, један од највећих послератних процеса у ужичком суду…
Какве су биле судије и правницу у Ужицу овога већ касног послератног времена? Покушаћу на основу сећања мојих саговорника да оставим на овом месту за будућност кратак пасус пун имена послератних Ужичана, који су бринули о правди.
Многи се слажу да је један од најумнијих био Богдан Филиповић, пасторак Андрије Јевремовића из Чајетине, који је био у немачком заробљеништву, па председник Средског суда у Ужицу, а затим у Крујевцу и судија вишег Привредног суда у Београду. Следећи, Јосип Стефановић из Равни, судија Окружног суда у Ужицу и његова супруга Рада, заменик окружног тужиоца у Ужицу. Тихомир Тико Селаковић, судија Окружног суда, који је дипломирао пред Други светски рат и одбио да ради за време окупације, и његов брат Буде, заменик тужиоца у Ужицу; Добрица Лазић, судија Окружног суда; Ђорђе Гудурић, окружни судија; поменути Ђорђе Ђурић, затим Млађо Марковић, истражни судија Окружног суда у Титовом Ужицу; Роберт Венцл судија окружног суда. Реља Јездић, судија Окружног суда; Раде Пауновић, председник Средског и суда; чедо Младеновић, председник Општинског суда у Пријепољу, судија Окружног суда у Титовом Ужицу и председник Окружног привредног суда (2003.) Исте године, најстарији живи фудбалер “Слободе”; Милан Церовић, председник Окружног привредног суда. Милан Цвијовић, судија, Општинског суда, навијачка легенда ужичке “Слободе”; Братислав Радосављевић, судија Општинског суда – ужичка шаховска легенда; судија Миодраг Стевовић, који је судио у процесу Радмилу Лавренчићу, првом директору фабрике аутомобила у Прибоју.
У тужилаштву су били веома цењени: Миодраг Трифуновић, окружни тужилац, министар правде Србије, савезни посланик и судија Уставног суда; Велимир Богавац, окружни тужилац; Радоје Миливојевић, заменик окружног тужиоца; Драгољуб Гуги, средски тужилац, чији је син београдски адвокат, познат по томе што заступа странке у такозваним “врућим” случајевимам, као што су финасиске афере Дафине и Језде.
У новије време током деведесетих и почетком 21. века поменућу Остоју Марковића, срески и окружни тужилац; Срето Јовановић, средски и окружни тужилац; Милосав Крстонић, судија Средског суда, а онда угледни новинар.
Обрад Цвијовић, председник Окружног суда у Ужицу, Окружног суда у Београду и судија савезног суда једном приликом је рекао: “Моја каријера јесте вероватно била сјајна. Волео сам свој посао. Мојој природи је одговарао позив судије. Увек сам био реалиста. Провео сам цео век у правосуђу и никад нисам донео незакониту пресуду. Никад ми нико није дошао да нареди како да пресудим, што је мој велики успех. Верујте ми да је тако. Почео сам каријеру као судија Општинског, па Окружног суда у Пријепољу, затим у Ужицу. Потом сам у Београду био заменик Републичког јавног тужиоца, па председник Окружног суда који је био највећи суд у земљи са 100 судија и 540 запослених. Завршетак моје каријере био је Савезни суд. Тамо сам провео 8 годиња , а пола од тога као председник Кривичног одељења. То је била највећа судска инстанца у држави. Одатле сам отишао у пензију.”
Затим Драган Ковачевић Жабац, судија средског и окружног суда; Милић Томановић, окружни судија, председник Окружног суда, судија Врховног суда и Савезног суда, и Чачанин Драгослав Богићевић Шери, који је Ужицу био председник Средског и Окружног суда и судија Врховног суда.
Отворена је прва пољопривредна апотека. Познати ужички богаташ Алекса Ако Орловић је крајем 19. века изградио први ужички Хотел “Орлић” са рестурацијом у приземљу. Зграда се налазила иза нове поште, на самом почетку улице која води на Мегдан према некадашњој кафани “Труман”. У њој је деценијама била веома снадбевена пољопривредна апотека. Ова некада лепа зграда је једна од последњих срушених које су показивале како се некадашња турска касаба полако претварала у “европејско Ужице”.
Појавила се књига “Ужичка Нахија” Стевана Игњића.
Догодила се саобраћајна несрећа на путу Ужице – Пожега, код Горјана. Ристивоје Ристивојевић, шофер аутопревоза у камиону марке “Ом”, натвареним са 7 тона бакра, је на првој кривини иза Горјана према Пожеги налетео је на “Ракетин” (некадашња “Ласта”) аутобус марке “Фап”, пун путника, којим је управљао Мирослав Ђурић. Од директног судара оба аутобуса су била веома оштећена, пет путника је теже повређено. Најтеже је био повређен шофер Ристивојевић, који је и био крив за несрећу.
