“Stariji brat je strastveni golubar, uz njega sam postao i ja golubar. Otac je bio protiv golubarstva. Što nam je više branio, mi smo više voleli golubove. Plav golub je Mavjan, crn golub je Arap, beli Beaz , crveni Darčin je bakarne boje, Bakarlija crni s belom glavom, Čapar… Kako im odoleti” Miloš Vasović.
U golubarskom nadmetanju vrhunac zadovoljstva je kad golubovi, ponekad posle 15 sati letenja, počnu da se spuštaju. San svakog golubara je dvocifren rezultat. Golubarstvo u Užicu je tradicionalni hobi, još od turskog vremena, ipak početak golubarstva u Užicu možemo da smatramo da je od osnivanja udruženja golubara. Na incijativu 21 užičkog golubara etuzijaste, kao i 15 jugoslovenskih udruženja, u Užicu je 1967. osnovano Udruženje golubara SS-31 Užice. Prvi predsednik je bio Miroslav Petrović, a prvo takmičenje na osnovu udruženja održano je 1968, kada je pobedio Miloš Vasović, popularni “Miš Vas”, profesor fizike užičke gimnazije. Prvi Užičani koji su položili za savezne sudije bili su Milojko Pejović, Milomir Antonijević i Slobodan Žunić. U nabavci kvalitenih golubova su ispred svih bili braća Vasovići, Božo Todorović, Zoran Stanić (dugogodišnji predsednik udruženja), Milovan Joksić, Dejan Papić, Zoran Ćosić i dr.
Moj poznanik, Mikica Jevtić, alijas Mikica Ćuban, zbog ljubavi u detinjstvu prema golubovima i pticama, dobio je taj užički nadimak “Ćuban”. Danas je cenjeni poznavalac i odgajivač ptica u Užicu i u Srbiji.
Do kraja osamdesetih godina 20. veka, na takmičenjima u okviru udruženja postizani su skromni rezultati. Posle osnivanja novih udruženja, JY – 186 (1887) i JY – 434 (1989), formiran je i Opštinski savez odgajivača golubova (1991.). Od tada kvalitet takmičenja i njihov broj je porastao, blizu 40 golubara ostvarilo je izuzetne rezultate. Za Užičke golubare najuspešnija je bila 2005. godina, kada su se na rejting listi saveznih takmičenja u vrhu našli Dragan Krstić, čiji je golub u vazduhu ostao 12,54 sati, golub Đorđa Tomića je ostao 10,03 sata, Radovana Kneževića i Miloša Rogića 8 sati i 50 minuta. Danas užička udruženja golubara imaju više od 180 članova.
Dejan Đerić: „Odličan tekst!!! Kao dete sam odrastao u tatinom golubarniku, koji je brojao preko 150 golubova – pretežno tekira i duz mavijana. Nezaboravni trenutci su bili takmičenja, gradska i kup takmičenja. Puno dvorište golubara, a naravno i komisija. Tata je osvajao prva mesta, a najbolji rezultat mu je napravio golub Roda, tekir, koji je 1972 leteo 10 sati i 21 minut. Zaista je zaslužio zlatnu alku i veliku mesinganu statuu goluba rekordera.
Kobci, jastrebovi, mačke, lasice, pacovi iz Đetinje, pa i kradljivci golubova iz Čačka, Požege, mnogo su muka nanosili tati, koji je bio totalni fanatik kada su golubovi u pitanju. Pokojna mama je subotom i nedeljom bila kafe kuvarica. Svake subote od ranog jutra dolazili su profesor Rade i Miš Vasović, Bato Soda, Božo Pop, Mišo Ćopo, Kumovi Vojo i Dejo Palić,, Rako Španac…
Tata je bio član udruženja YU 31 i znam da su se okupljali u restoranu Breza. Tekst je odličan. Samo bih još dodao da su užički golubari držali većinom golubove Vuka iz Šapca, Stošića iz Beograda i čuvenog Raje Belca. Nakon dobrih rezultata, postignutih sa golubom Rodom, visokoletačem tekirom, sećam se da je jedan golubar iz Kraljeva za goluba Rodu šampiona davao automobil fiću. Tatin odgovor je naravno bio ne!!!
Po meni, najbolji golubar svih vremena u Užicu je bio jedan divan čovek, pokojni Bato Soda, a ne treba zaboraviti i dedu Aca iz Sevojna. Golubovi su divna stvar – i dan danas pogledam u nebo da vidim da li šta ima u vazduhu. Takođe, kad vidim kavez, slobodan sam da pokucam na vrata i da se ispričam sa vlasnikom, jer golubari su izuzetno dobri i plemeniti ljudi
Sin od golubara Đere YU 31 broj ALKE 3.“
