У мају у Ужицу се догодило поприлично културних догађаја. У Дому ЈНА гостовало је Нишко позориште са представом “Вавилонске куле”, а неколико дана касније је гостовао “Коло”, ансамбл народних песама и игара. КУД Алекса Дејовћ гостовао је у Чајетини. Позоришна секција Гимназије извела је позоришну представу “Две сиротице” са великим успехом.
У сали Народног одбора среза (данас сала Скупштине општине) одржана је изложба сликара Васе Поморишца. Записано је: “Ову изложбу карактеристише контиутивна равнотежа његових уља, акварела и цртежа”.
У Музеју устанка 1941 (Народни музеј Ужица), отворена је изложба вајара, тада млађе генерације, Милана Верговића. Изложбу је отворио Новак Живковић. Иначе, то је била прва изложба скулптуре одржана у Ужицу. Отворена је пред великим бројем грађана. Записано је: “Материјал Верговићу није само случајан медијум, него, један од не мало важних елемената у грађењу скулптуре, и он нарочиту пажњу обраћа на њега”.
За преседника Народног одбора општине изабран је Рајко Јечменица, а за секретара Петар Антонијевић, до тада заменик команданта Главног штаба омладинских радних бригада.
Овога месеца Ужичани су имали неочекивано првомајско узбуђење. Пет младића, користећи опште весеље и расположење за време ватромета у очи првога маја у Сарајеву, започели су авантуру која је подсећала, како би данас рекли, на филм “Такси” Лук Бесона. Укравши уочи Првога маја, тачније у 22 сата у центру Сарајева, путнички аутомобил Опел – рекорд, кренули су преко Романије, Вишеграда, Мокре Горе, према Ужицу. На једној опаснијој кривини преко Шаргана, кола су се зарила у обалу. У близини су радници Котромана били на првомајском излету. Од њих краду новога, јачега Форда, који је носио регистарску таблицу С-10751 и огромном брзином прелазе пут до Ужица. Већина Ужичана је била на уранку у Ади. Око 9,30 часова у милицији су добили кратак извештај: “Са Шаргана украден аутомобил, исти у пуној брзини прошао кроз Биоску”. У Ужицу су му поставили заседе, али сарајевски авантуристи се нису обазирали на позиве милиције да стану. У пуној брзини су прошли кроз Ужице, на сву срећу на улици није било много света. За њима је одмах кренуло у потеру пет милициских возила. Наставила се трка, какву пролазници и они који живе уз пут од Ужица до Пожеге, никада нису видели. Украдени “Форд” прелетао је увале, у кривине улетео брзином од преко 100 километара на час, дизао се на два точка и у последњим тренуцима избегавао сударе са возилима из супротног правца. Тек код Шенгоља у Висибаби су успели да их опколе, одмах су истрчали из кола и почели да беже. Трка се наставила преко шума, потока, јендека. Прегазили су Ђетињу, јурили преко Горобиља, препливали Мораву, заваравали траг. После шест часова су похватани, сва петорица, и доведени у Ужице и затворени. После неколико дана су предати милицији у Сарајеву.
У сали Дома Армије одржан је шаховски турнир између одабраних шахиста ЈНА и екипе правника из Ужица. Победили су војници. У истој установи је гостовало Југословенско драмско позориште са представом “Страшни родитељи”. Једина замерка се односила на родитеље, који су буквално схватили поруку са плахата да се ова драма препоручује родитељима и деци, и довели децу предшколског узраста.
Ужичанке из старих грађанских породица с краја педесетих година 20. века као да су искорачиле са платна баште Биоскопа “Златибор“, из неког америцког филма. Сишле у својим плишаним ципелицама на прашњаву ужичку калдрму, што сликовито дочарава и приложена фотографија.
У биоскопу Дома су играли филмови “Црни досије” и “Човек у кратким панталонама”. У Биоскопу “Златибор” су играли филмови “Обрачун у Тејбл Року” и “Возови за запад”.
За председника коморе поново је изабран Витомир Чворовић, који је поднео реферат “о наредним задацима”. Пуштен је у рад новоподигнути водоводни филтер у Врелима.
Основна школа Нада Матић одржала је своју приредбу. На репертоару су биле хорске песме, рецитације, ритмичке игре, иструментални и вокални солисти, а извели су и дечији позоришни комад “Изгубљена свирала”. Хором је дириговао наставник музике, Миленко Ђурић. Од вокалних солиста истакла се ученица Нада Кончар, ученица осмог разреда, и Наташа Вишњић, ученица седмог разреда. Као иструментални солисти наступили су Драган Трипковић – хармоника и Жива Мирковић – клавир. Рецитовали су: Драган Пенчековић, Гордана Лазић и Нада Кончар. Наставница фискултуре, Нада Спасојевић, спремила је ритмичку игру. Драмска секција је извела поменути позоришни комад у пет слика. На приредби су се највише истакли Нада Кончар и Неђо Радовановић.
Ученици Учитељске школе градили су спомен парк на Пори, а овога маја су највише су радили ученици првог и другог разрда.
У суботу 21. маја из Ужица су отишли изабрани пионири да Титу честитају 68 рођендан и били гости следећи дан у Белом двору. Поводм тога у Ужицу је одржан велики слет ДТВ “Партизан”.
Припремљена је летња башта Биоскопа “Златибор” за летњу сезону. Тада је директор најпопуларнијег биоскопа у Ужицу био Бранко Јеремић. Башта је била прекривена, тако да више није зависила од тога да ли ће падати киша. Предњи део баште је био покривен цирадом, а задњи таласастим таблама. 23. Маја ове 1960. године је монтиран први синемаскоп.
У “Вестима” од 19 маја 1960 се појавио занимљив мали оглас: “Објављујем народу да немам никакву моћ надрилекарства – врачања и да на име тога никога не примам. У противном ко дође, тужићу га суду и надлежним органима власти. Милица Драгутиновић, Бјелопарица, Косјерић”.
