У ужичком “Предузећу за путеве” анкетирали су све власнике моторних возила молећи да што пре одговоре како су задовољни услугама њиховог сервиса у Севојну. Многи возачи су са жаљењем закључили да је у упитнику изостало питање: Како сте задовољни путевима које ово предузеће одржава? Наравно, гледајући из данашњег угла, асфалтираних путева било је мало, па и оних са коцком, највише је било оних са макадамом и оних утабаних земљаних колских џада. Углавном, Застава је из године у годину моторизовала све више тадашњу СФРЈ.
Да се присетимо како је “Застава” моторизовала до ове 1965. СФРЈ. О производњи фиће сам већ доста писао на ужичанственом порталу, а даље су се ствари одвијале на овај начин: Године 1961. почео је да се производи „тристаћ“ – Застава 1300/1500. Наравно, производио се по лиценци модела Фиат 1300/1500. Производио се до 20. децембра 1979. године, а произведено је 201.160 комада. Овај аутомобил и дан данас многи обожавају. Године 1962. почела је да ради нова фабрика капацитета 27.000 возила годишње, а капацитети су проширивани тако да је 1965. произведено 34.600 путничких аутомобила и теренских возила. Исте године је капацитет проширен на 50.000 путничких аутомобила годишње, а укупно је било запослено 14.171 радник. Првих 6.000 аутомобила је послато у Пољску чиме је и званично започео извоз.
А на ужичким улицама фића је био главни јунак, било је и тристаћа понеки мерцедес и руска Волга са црвеним службеним таблицама.
Свака кућа у Ужицу ове 1965. година имала је радио, уобичајно је то био Космај 49. То је први српски радио у Електронској индустрији „Никола Тесла“ у Београду којој је ‘Филипс’ испоручивао делове. Имао је дуге и средње таласе. У зимском периоду када је простирање средњих таласа знатно боље тад се чуо прави топли звук лампаша. Данас поново тај звук улази у моду, раде се кућна појачала са лампама, тако да можемо да слушамо тај топли звук лампаша, безброј радио станица преко нета и блутута…
Лично сам веома рано почео да слушам радио. У тадашњој Југославији 1956. године се догодила епидемија полиа. Ја сам био једно од деце који је добио полио у обданишту које је било тада у Поповића дворишту на Главној улици на „Липи“, на раскрсници преко пута десне зграде Музеја. Био сам 9 месеци у болници у Београду на опоравку, о мени се бринула моја мајка Вера. Тата је долазио из Ужица сваке недеље да нас обиђе. Једном нас је изненадио, донео нам је мали радио, и после је све било лакше. Тај мали радио се звао Шумадија 54, јер је његова производња по Филипс лиценци започета у Крагујевцу 1954. године у предузећу Радио електро. Тако сам растао уз Радио Београд, почев од 7 ујутру уз емисију „Добро јутро децо“ и посебног глумца Мићу Татића и онај његов познати звиждук којим је имитирао генерацијама познати цвркут птица. Та емисија још траје са том познатом шпицом, прегурала је 65 гудину, а те 1965. је славила свој десети рођендан.
Један од најпознатијих гуслара у ужичком крају био је Љубиша Јанковић, земљорадник из Богојевића код Ариља, тада шездесетогогодишњак. На његовим гуслама су осликани ликови Карађорђа, Бирчанина, Милоша Обилића и Гаврила Принципа.
Риболовци риболовачког клуба “Ђетиња” учланили су 470. члана и организовали такмичење на Златарском језеру.
Ужички кошаркаши у КК Севојно су сазнали да неће бити квалификација за попуну јединствене Српске лиге, јер је одлучено да виши ранг иде само првопласирани тим Западне зоне. Ову вест заменила је ведрија, ужички кошаркаши били су поносни, јер је професор Влајко Ковачевић добио републичку награду за достигнућа у области физичке културе.
Победом над Приштином, ужички кошаркаши у КК Севојно: Гавовић, М. Јанковић, Васовић, Суботић, Поповић, су се пласирали за финални турнир. У Приштини уз помоћ судија кошаркаши са Космета су победили, али у реваншу у Краљеву Ужичани били бољи и победили са 59:49. У овој важној утакмици победу је одлучила „тактика са пост играчем“. За ужички КК Севојно су играли: Гавовић, М. Јанковић, Васовић, Суботић, Поповић, Радојевић, Михајловић, Крчевинац, Ђуровић, С Јанковић и Нешовић. Тако су се пласирали за финални турнир са „Динамом“, „Железничаром“ и „Пиротом“ који је одржан у Панчеву. И поред успеха у квалификацијама, настали су нови проблеми, јер је после утакмице са Приштином на терену ОШ „Андрија Ђуровић“ скинути су кошеви. Кошаркаши су се снашли и КК Севојно се нашло међу 12 чланова Јединствене лиге Србије. Под командом тренера Томислава Васиљевића играли су Радиша Ковачевић Цула, Станимир Ђуровић, Слободан Гавовић, Миодраг и Слободан Јанковић, Миленко Суботић, Небојша Крчевинац, Томислав Михајловић, Новак Поповић, Слободан Радојевић, Петар Васовић, Милорад Јовановић и Драган Нешовић.
СОФК-а Србије је доделила признања које је доделио Миајло Ребић председник СОФК-е среза. Признања су добили: Добривоје Јевђовић, Влајко Ковачевић, Миодраг Терзић Пиле, Божидар Нешковић, Душан Крчевинац – Чабан, Драгош Вајевић, Војимир Бојовић, Станка Лаковић, Милисав Ребић, Милан Поповић, Мишо Тошић, Михајло Грбић.
У првој половини шездесетих година ужичку биоскопску публику одушевљавали су филмови као Хичкоков “Психо”, Буњуелове “Лепотице дана” и “Розмарине бебе” Романа Поланског… Али, међу југословенском публиком главну биоскопску хистерију покренуло је остварење “Љубав и мода” режисера Љубомира Радичевића. Филм “Љубав и мода” са Бебом Лончар и тадашњим најпопуларнијим глумцима и певачима у Југославији. Публика је могла да види филм од децембра 1960. године а само неколико месеци након прве пројекције није постојала млада особа на територије некадашње Југослвије која није била фасцинирана овим филмом. Разлог што је филм “Љубав и мода” успео да на такав начин комуницира са публиком лежи можда у томе што је верно приказао чари 60-их и лакоћу живљења те генерације као и послератно време у којем су се дешавале прве игранке а на улицама Београда се појавиле прве веспе. Критика је филм “сасекла”, али публика је била одушевљена. И тако, како су године пролазиле, “Звиждук у осам” је имао све бољи рејтинг, да би на крају стекао статус култног филма и постао једна од обавезних станица на данашњим сентименталним путовањима по бившој СФРЈ.
“Лето је криво за све” је филм из 1961. године чију режију потписује Пуриша Ђорђевић. У главним улогама су се нашли Мија Алексић и Оља Нађ, који играју брачни пар пред којима се појављују разна искушења, нарочито након што супруга бива принуђена да сама и пре мужа отпутује на море. Базиран на истинитом догађају, Битци на Козари, у овом филму народ се третира као колективни лик, представљен низом упечатљивих индивидуалних карактера, а посебан састојак филма је низ емоционално интензивних ситуација које ће будући аутори поштовати као норму. “Козара” је забележила огромну гледаност, “Николетина Бурсаћ партизански делија, митраљезац голубијег срца” је југословенски играни филм из 1964. године. Направљен је по Ћопићевој приповетци “Доживљаји Николетине Бурсаћа” а режирао га је Бранко Бауер. Главне улоге тумачили су Драгомир Пајић у лику Николетине и Милан Срдоч у лику Јовице Јежа. Као и претходни, и овај филм спада у жанр партизанских, и као “Козара” и “Николетина Бурсаћ” био је одлично примљен код публике.
И на крају ове 1965. године да кажем нешто о вестима које су из света допрла преко тадашњих медија до Ужичана и да поменем неке луде који су рођени ове године и који су били важни за Ужичане на разне начине.
Првог јануара, под вођством лидера покрета Фатах Јасера Арафата, формирана је Палестинска ослободилачка организација.
У фебруару Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. Насина сонда Ренџер 8 је успешно послала 7.137 слика Месеца у последњих 23 минута своје мисије пре него што се срушила у Море спокојства. У марту Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама. Из васионског брода “Восход 2” совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из брода и постао први човек који је изашао у отворени свемир. Реконструисана је југословенска влада (СИВ). У Београду био састанак представника 14 несврстаних земаља и позив на договорно решење вијетнамског конфликта (САД поздрављају, Кина осуђује “Титоистичку клику”). Почела производња Реноа 16, првог хатцхбацка средње величине (проглашен за европски ауто године за 1966).
Овог марта представљен је ПДП-8, први комерцијално успешан миникомпјутер (коштао 18.500 долара, еквивалент 143.000 из 2017). А затим у СФРЈ су замрзнуте цене. Гемини 3 носи прву амерички двочлану посаду у орбиту, први је маневрабилни свемирски брод. На крају овог марта Лоуис Армстронг свира у Београду.
У априлу Ужичани су у у Политици читали чланак о 37. додели оскара, на којој су проглашени за најбоље филмове „Моја лепа госпођице“, са осам оскара од 12 номинација, „Мери Попинс“ са пет оскара од 13 номинација и једва чекали да буду приказани у биоскопу Партизан. Сазнали да је лансиран сателит Интелсат I (Еарлy Бирд), први комерцијални комуникациони сателит – од 2. маја преносио је ТВ програм, телефонске и телеграфске везе између Северне Америке и Европе. Пратили су преко медија Титову посету Алжиру и Египту, У Љубљани Светско првенство у стоном тенису, на коме су доминирали Кинези. Овог месеца су одржани избори за савезну скупшзину СФРЈ. Како је лансиран први оперативни совјетски телекомуникациони сателит „Молнија“.
У Мају су Ужичани у Градској кавани дискутовали о Титовом поређењу америчке политике са Хитлеровом и Мусолинијевом и изненађењу дипломата… О томе како тридесет страних студената протестује против САД у Београду, а власти то забрањују. Сви смо тада били поносни што је завршен Авалски торањ, који ће постати заштитни знак Београда. Срушиће га НАТО агресори, али ћемо га поново направити. Постаће сибол Србије, у смислу да је није лако елимисати са места прве балканске земље…. а Тито је отишао у посету Норвешкој. А злобни New York Times је коментарисао Београд у чланку: “Град ноншалантног хаоса: Београд је имао 20 година мира, али изгледа као да га је управо погодио циклон”. А затим је и Ужичане изненадио још један умерен потрес у Скопљу, али и реванш Али – Листон, нова Алијева победа, “фантомским ударцем”.
Током маја и јуна догодиле су се обилне кише и поплаве око Дунава и других река, чије је ефекте председник Тито упоредио са земљотресом у Скопљу 1963. И док је у јуну Ђетиња претила Ужицу Едвард Хигинс Вајт је био први Американац који хода свемиром.
За нас веома младе Ужичане, који смо волели рок музику, 6. јун велики дан јер је тада издат највећи хит који су касније многи прогласили за химну рок музике: „The Rolling Stones – (I Can’t Get No) Satisfaction“… А Битлси су одликован Редом Британског Царства, што је неке старије добитнике навео да врате одликовање.
А онда се у јуну догодила трагедија, експлозија метана у јами Ораси рудника угља код Какња, погинуло је 128 рудара. „Четворица директора су осуђена на затвор“, писало је у „Политици“. Ужичане је заинтересовао Други пленум ЦК СКЈ о предстојећим променама у економији. Циљеви су били повлачење државе из економског одлучивања у корист тржишних сила, реалан курс, економске цене. Промене у банкарском систему су усмерене ка банкама са комерцијалним банкарским принципом и стварању модерне централне банке. Овог јуна отворена је трајект линија Бар-Бари, коју ће многи Ужичани користити све док није угашена 1997. године. Све је интересовало где иде председник Тито, а он је отишао у посету у СССР (раније током месеца био у Чехословачкој, као и у Источној Немачкој, што је кварило односе са Западном).
У јулу ове године, сем уживања на ужичкој плажи, Ужичане је интересовао последњи наступ Марије Цаллас у Лондону, као и лет Маринера 4, који је пролетео поред Марса и послао прве фотографије Марсових кратера на Земљу – атмосфера је била много ређа него што се мислило. Млађе Ужичане који су волели рок је обрадовала вест да је Боб Дилан “прешао на електрику” на Неwпорт Фолк Фестивал-у, кулминација тзв. “електричне контроверзе“. Као и да је била премијера филма „Хелп!„ са Битлсима.
Све је заинтересовало то што је југословенски динар девалвиран са 750 на 1250 за долар. Реформа цена изазива поскупљења. Циљ привредне реформе је смањивање државне интервенције и уношење тржишних елемената, уз споразум са ММФ и пуно чланство у ГАТТ. Очекивало се отпуштање великог броја радника.
Првог августа ове 1965. појавила се кованица „нови динар“. Сто (старих) динара постаје 1 нови динар. Од вести из света у августу Ужичане су највише заитересовале да Битлси свирају пред 55.000 људи на њујоршком Схеа Стадиум-у . То је био први рок концерт на стадиону. Што се Милош Црњански из Лондона вратио у Југославију. Као и аушвички процес у Франкфурту: 66 бивших СС-оваца добило је доживотне казне. Причало се о новом румунском уставу, како је назив земље је промењен из Румунска Народна Република у Социјалистичка Република Румунија. Наравно, нас младе је интересовао нови утицајни албум Боб Дилана „Highway 61 Revisited“, размишљали смо како да дођемо до њега.
Иако је био август, лавина на глечеру Алалин у Швајцарској затрпала градилиште бране Матмарк – погинуло 88 радника. У Београду, под окриљем УН, одржана Конференција о светској популацији – “контрола рађања више није табу” (НYТ).
У септембару вест која је брзо обишла свет стигла и у Ужице била је та да је у НР Кини основана Аутономна регија Тибет. Као и да Насер и Тито на повратку из Москве разговарају о Вијетнаму. Овог месеца појавила се процена да 82% Југословена старијих од 10 година нема више од четири разреда основне школе. Причало се и о урагану Бетси, који је био до тада најјачи, погодио је Флориду и САД обалу Мексичког залива. Погинуло је 76 људи, а штета је први пут била већа од милијарду долара. Ужички шахисти су жалили што је шаховски меч Фишер – Ивков морао бити отказан, јер је ураган прекинуо кабл са телепринтерском везом према Куби. У Борби је писало да се Америци убрзано купују телевизори у боји, а сви медији су објавили да је Тито отишао у прву посети Бугарској од 1947. године.
У октобару, Титова пролазна болест покренула је питања у Југославији ко би га могао заменити. Објављено је да су САД претекле Италију као главног трговачког партнера СФРЈ. Да је отворена зграда Музеја савремене уметности у Београду. На телевизији смо видели да је завршен Gateway Arch, лук висине 192 м у Сеинт Луису. Да се преко 2.000 младих окупља у Лајпцигу, након што су власти забраниле скоро све рок групе у граду, 264 их је ухапшено.
У новембру Титов говор у Вараждину је изазвао полемике. Тито је рекао је да се економске реформе спроводе без материјалне базе, да су потребне жртве, да се непрофитабилна предузећа морају затворити. Критиковао је прозападни тренд у спољној трговини и признао да се национални проблем погоршао од конгреса 1964. и да је недопустиво да неке републике дословно спроводе реформе, а неке раде по старом. Сутрадан у Чаковцу је сугерисао да текстилне фабрике отворе огранке у Африци и да одлазак радника на запад буде организован. А онда је у Београду дочекао италијанског премијера Алдо Мора. А онда је стигла вест да је формиран Британски териториј индијског океана. Већину Ужичана који су пратили културну сцену обрадовало је што је почело емитовање Трећег програма Радио Београда, посвећеног култури и уметности. Овог новембра 65. у Ужицу се шушкало да се прислушкује Титова канцеларија и приватне резиденције…
У децембару најважнија вест је била да је СФРЈ договорила куповину 700.000 тона пшенице из САД за 46 милиона долара – жетва је била лоша у источној Европи. Обрадовао нас је нови албум Битлса „Руббер Соул“ и четврти филм са Џемсом Бондом, Thunderball, као и премијера филма “Доктор Живаго“. Чула се вест да ће САД помоћи реформу у СФРЈ кредитима и одлагањем отплате у вредности од 57 милиона долара. А Национална академија наука САД ушла у програм научне размене са Југославијом. Затим се Тито појавио на тв екранима и упозорио против уравниловке, чији је резултат емиграција квалификованих радника. Овог децембра СФРЈ први пут после више година бележи платни суфицит и уводи се нова технологија да би порасла продуктивност рада. Објављено је да планета има 3.334.874.000 становника. А Савезно извршно веће донело одлуку да југословенски грађани могу путовати у иностранство без излазних виза.
Ове 1965. године су рођене бебе које ће касније у свом животу на разне начине утицати на Ужичане и Ужице. Овим редоследом током ове 65. године: Гоца Божиновска певачица, Дајана Лејн, америчка глумица, Драган Стојковић фудбалер, Весна Тривалић, глумица, Срђан Тодоровић глумац, Сара Џесика Паркер америчка глумица, Гордана Лукић глумица, Душанка Стојановић глумиц, Наташа Иванчевић глумица, Линда Еванђелиста канадски модел, Крист Новоселић амерички музичар, најпознатији као суоснивач и басиста групе Нирвана, Брук Шилдс америчка глумица, Теофил Панчић новинар колумниста, Митар Мркела српски фудбалер, Слеш, енглеско-амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Гунс Н’ Росес. Дејвид Робинсон амерички кошаркаш, Џон Старкс амерички кошаркаш. Чарли Шин амерички глумац, Дарко Панчев македонски фудбалер, Дмитриј Медведев, руски политичар, трећи председник Русије, Драган Јовановић глумац, ужичанка Наташа Мићић, политичарка, председница Скупштине Србије и Магнифико, словеначки музичар.
