Позориште је имало исти репертоар као и претходног месеца. У биоскопу Златибор су играли филмови: италијански “Авантура”, “Скано Боа”, амерички “Гусари”, “Нема имена на метку”, “Брачна вртешка”, “Фидел Кастро револуционар” “француски “Пуцајте у пијанисту”, “Укус насиља”, “Мангупи”, енглески “С.О.С. Пацифик”, западно-немачки “Последњи акорди”. У Дому: амерички “Понос и страст”, “Кроз планине Дивљег запада”, шведски “У канџама шпијуна”, у Радничком Дому у Севојни: шпански филм “Смрт бициклисте”, “Козара”, која је добила прву награду у Пули – “Златну арену”.
У холу Друштвеног дома у била је изложба репродукција “Компоненте уметничког дела”. Било је изложбено 50 репродукција познатих светских сликара. Преко 4 000 Ужичана је видело изложбу, за само 6 дана.
У излозима у робној кући на Тргу у излогу били изложени радови жена из Сирогојна које су тада желеле да прославе Сирогојно као што га је прославио камен са тог подручја. Успеле су, али у целом свету. Данас у Сирогојну постоји Музеј плетиља – као трајна похвала њиховој истрајности, марљивом раду и вештини, које је Сирогојно увело у свет и свет довело у Сирогојно. Како су жене започеле овај уносан посао?
Од давнина су жене у Сирогојну саме обрађивале вуну, од руна овце до кудеље и кануде, преле, ткале и плеле покриваче и одећу ближњима. Њихова вештина је стара колико и свиет у коме су се за њега рађале. Све оно што се од сукна није могло сашити, плело се, топле вунене чарапе, рукавице, понеки шал, а онда су дошли и џемпери.
По први пут, јавно, жене из Сирогојна и околине показале су своје рукотворине ове 1962. године, ту у робној кући “Прогрес”. Најпредузимљивије су одлучиле да се организују и плету за тржиште, кренуле су на први семинар посвећен плетењу. Стигла је убрзо Добрила Васиљевић доносећи своја знања и искуства и као снаха у домаћинству Смиљанића, славној породичној задрузи златиборских свештеника, као модни креатор и организатор неслућених подухвата, остала у Сирогојну да своје снове са плетиљама, деценијама плете.
Двадесет жена прихватило је обуку, а деведесетих, скоро 2.000 плетиља радило је за светска модна тржишта. Од традиционалног занимања створена је модна одећа високих квалитета, посебног дизајна и аутентичног стила. Џемпери, јакне, мантили, капути, комплети, капе и шалови из Сирогојна били су радо виђени на модним ревијама, сајмовима, у излозима ексклузивних радњи у Шведској, Италији, Француској, Њемачкој, Америци, Јапану. О њима су писали модни часописи света помињући златиборске плетиље, непознате жене забрађених лица, загледане у руке које неухватљивом брзином промећу редове, шаре, боје. За овај бренд из ужичког краја најзаслужнија је била Добрила Васиљевић Смиљанић и са првом улази у ужичанствени незаборав.
У ужичкој Гимназији на полугодишту је постигнут највећи успех у последњих пет година, најбољи су били ученици четвртог и другог разреда док су најслабији успех имали у првом разреду…
Одржана је годишња скупштина ужичких риболоваца. Њих преко 300 су критиковали проблем отпадних вода која својим отровним киселинама доводи у питање рибљи фонд Ђетиње и наноси велеке штете здравственом стању људи, а нарочито стоке која се из свих прибрежних села напаја из ње. Риболовци су то исто критиковали деценијама и проблем није решен све док Ткачница није обуставила рад…
Двадесет пет ученика Економске школе је било на Златибору на смучарком курсу. Курс је водио наставник физичког васпитања Драган Шуљагић (отац познатог ужичког режисера “Шуљаге”). На крају курса је одржано такмичење у спусту и слалому. Прва места су освојили Љубомир Лазић и Мића Мићић.
Вести су објавиле песму “Часовник и дечак” Ненада Загорца, ученика шестог разреда Основне школе Наде Матић. Наравно нису могли да знају да ће после пет година Загорац постати један од првих рокенрол музичара Ужица.
