У Ужицу се овог јула на плажи и по кафанским баштама причало томе како је српски велемајстор Светозар Глигорић Глига победио светског шампиона Тиграна Петросјана на турниру у Лос Анђелесу. Глига је у ужичком шах клубу имао доста поштоваоца, а и нама пионирима који смо се бавили шахом је био један од узора. О Мирославу Церару који је освојио златну медаљу на Европском првенству у Београду. О томе како је Југославија оптужила Албанију за субверзивне активности и како је терористичка група Толић – Облак прешла талијанску границу и убрзо ухваћена. О пробном пилоту Јозефу Валкеру који је достигао висину од 105,9 км у авиону North American X-15 и о томе како је лансиран први амерички извиђачки сателит из програма KX-7 Gambit, с резолуцијом мањом од метра. Како је у Москви потписан споразум по коме СССР шаље у СФРЈ разну опрему, нпр. две термоцентрале од 100 МW и опрему за железару у Зеници.
А онда су све приче престале – догодила трагедија – 26. јула Скопље, главни град Македоније, пре 6 сати ујутру задесио је разоран земљотрес, преко 1000 мртвих, уништене три четвртине града. Помоћ је дошла из целог света, у којој су значајно са пијететом учествовали и Ужичани.
Заинтресовани смо били за филмски Фестивал у Пули и за филм „Лицем у лице“ Бранка Бауера, добитником Велике златне арене.
Трећег јула потпреседник републике Александар Ранковић, Председник извршног већа Србије, Слободан Пенезић и државни секретар за иностране послове Коча Поповић, у пролазу за Сутјеску су свратили у Ужице. После сат и по разговора са првим људима Ужица, отпутовали су јер је Ранковић требао да на Тјентишту отвори новоподигнути Омладиснски центар. Следећег дана, 4. јула, на Дан борца, у 10 сати, на свечан начин, у присуству већег броја званица отворен је биоскоп “Партизан”, још један понос градње ГП “Златибора”. Како је биоскоп “Партизан изгледао тада описао је у “Вестима” новинар Антоније Ђурић”:
“Посетилац се сусреће са лепотом на сваком кораку. Почиње да се одушевљава још на улазу. Улаз у фоаје има витрине где се могу видети плахате филмова који долазе. Ту је и каса, изнад ње план дворане и галерије и посетилац може лепо да се орјентише и изабере место. Ту је и ценовник улазница, карте су само 20 динара скупље него у старом биоскопу. Пошто се наравно без гужве и гурања, купе карте, улази се у раскошан хол испред дворане. Стубови у огледалу, око 20 удобних фотеља за одмор, лепе пепељаре, добро сортиран и опремљен бифе, гардероба – све то оставља снажан утисак. У сутерену је друштвена просторија која има телевизор, џубокс и друге предмете за разоноду. Ту су и одвојени WC за публику из сале. У дворану се улази на троја врата – без гужве на коју смо се били навикли у старом биоскопу. Разводници у униформи одводе гледаоце до места. Сала има партер I и II партер са 568 удобних фотеља.
Очи посетилаца ће се задржати на изваредно украшеној бини, чија се завеса отвара аутоматски из кабине. Расвета је веома богата и интересантна. У холу испред сале налазе се пултови за пријем гардеробе, а кад се после представе изађе из сале, опет су пред нама пултови где се може подићи гардероба. За ову услугу плаћа се 10 динара. Из главнога хола виде се лепе завојне степенице које воде на галерију , испред ње је хол са десетак удобних фотеља. Галерија такође има одвојени WC, двоје врата, гардеробу. Излаз са галерије нема никакве везе са улазом – одвојени су. Публика која долази неће се мешати са оном која је већ видела представу. Решење проветравања и загревања биоскопа решено је на савремен начин клима уређајима, тако да публика ни на највећој врућини, ни зими, неће имати примедби. Улаз у нови биоскоп је са Трга партизана, а излаз је решен у улицу Петра Ћеловића.“
Управник новога биоскопа је био Бране Јеремић, који се тада надао да се обичај из старога добацивање, лупање ногама и звиждање неће пренети у нови биоскоп. Ипак је одлучено док се не реши да почне да се руши стари биоскоп, да у њему се настави са приказивањем филмова. Ипак, убрзо је срушена та знаменита ужичка зграда у којој је радио предратни биоскоп „Колосеум“.
Када је отворен нови биоскоп “Партизан”, ред је био на тај дан 4. јула. за цео репертоар. Тако је пре подне приказана ревија домаћих документарних филмова: “Ужичка република”, “Оклопни воз”, ”Строј из Рудог”, а увече домаћи “Мушкарци”. До једанаестог јула играо је сваки дан по један филм: “Саломон и Саба”, “Психо”, “Олуја над Мексиком”, “Освајач Маркабија”, “Милионерка”, “Благо у Сребрном језеру”, “Једнооки Џек”. После је настављено са “Пуцњеви у Доџ ситију”, “Млади грешници”, “Авантуре младога човека”, ”Легенда о земљи сибирској”.
У Дому који је тада отишао у други план, овога месеца су играли филмови: “Други план”, “Серенада велике љубави”, “Клопка за девојке”, “Стрелац у зеленом”, “Украдена бомба”, “Лепа Американка”, “Мој ауто”, “Стари и млади”.
Сем филмова у Дому су одржане приредбе: Ансамбал “Бихори Јанош“ из Будимпеште извео је мађарске народне игре и песме. 7. Јула КУД “Браство јединство” из Суботице је извео песме и игре народа Југославије. А и већ традиционално су гостовали у башти “Дома ЈНА” солисти Радио-телевизије Скопље.
Тада је председник општине Чајетина био Видоје Ћукиловић, о својој општини тада је рекао:
“На 21 хиљаду становника сада имамо само два лекара… Са наставничким кадром је све теже, само у прошлој години нам је недосајало 30 наставника… Благовремено решавамо потребе кадра, нужних за даље подизање туристичких објеката, већ је решено питање воде, осветљења, санитарних уређаја…“
И овога месеца у Ужицу се се градило на све стране. ГП “Златибор” је градио највише, “Ратко Митровић из Чачка два објекта, Дирекција за стамбену изградњу, укупно 21 објекат. Грађен је и велики број приватних кућа. На новој пошти (оној коју је срушила НАТО жена пилот) завршен је сутерен, приземље. спрат, остало је још потрковље, а планирано је, по речима инжињера Јефта Полексића, да све буде завршено до 31. децембра 1963.
Градио се и нови солитер од шест спратова у Студеничкој улици, скоро је био завршен, радило се на поткровљу, на овај солитер су се тада многи Ужичани попели и у току градње да погледају панораму града. Грађена је и зграда више Хотела “Палас” (она где се налази Аутотехна, мобилна телефонија 064…), војна зграда у којој је грађено 21 стан, ресторан за официре… Пословођа Милић Соколовић је нагласио да ће зграда имати на крову само једни заједничку ТВ и радио антену. Паклени темпо рада могао се видети на стабено-пословној згради, солитеру болнице који се налази преко пута “Обнове”, тада су стигли до петог спрата, поред приземља и спрата које су планиране за трговину у девет спратова распоређено је 22 стана…
