Do kraja Drugog svetskog rata ova ulica se zvala Svetosavska. Posle rata ime joj je promenjeno u ulica Heroja Dejovića, a zatim u ulicu Nikole Pašića.
O Nikoli Baji Pašiću se dosta zna, pokušaću da napišem o njemu malo više toga što se ne zna. Otac Nikole Pašića, Petar Pašić nije bio bogat, pre se može reći da imao skromne prihode. Bavio se trgovinom i poljoprivredom. Pored Nikole imao je još sina Najdana i kćer Ristosiju.
Deda Nikole Pašića bio je pekar u Zaječaru. Poreklo im je iz Makedonije ispod Šar-planine, odakle su se naselili u Istočnu Srbiju. Od tada je prošlo više od 300 godina.
Nikola Pašić je rođen u Zaječaru 18. decembra 1845. godine, gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je učio u Negotinu, Zaječaru i Kragujevcu. Godine 1866. upisao se u Veliku školu u Beogradu, gde je studirao tehniku. Dve godine docnije, kao odličan student, dobija državnu stipendiju za nastavak studija na Politehničkom institutu u Cirihu, gde stiže marta 1868.
U naredne četiri godine završio je u švajcarskoj građevinski fakultet, uporedo se obrazujući i u politici. U Cirihu se Nikola upoznao sa poznatim ruskim anarhističkim teoretičarom Bakunjinom. Pašić je Bakunjinu rekao: “Vi znate da se ja spremam za građevinskog inženjera. Nikad ne bih pristao da srušim jednu kuću pre nego što bih znao šta ću sagraditi na njenom mestu”. Bakunjin je svojim prijateljima proročki kazao: “Od svih ovih mladih ljudi verovatno će samo ćutljivi Pašić jednog dana igrati veliku političku ulogu u svojoj zemlji”. Tako je i bilo.
Malo ljudi zna otkud mu nadimak Baja. U to vreme u Istočnoj Srbiji kod Zaječara, gde je rođen Nikola Pašić, najstarijeg brata su zvali Baja, jer on nije išao da kopa, nije čuvao stoku, nego je išao po vašarima, saborima… I za njega su govorili: ”Baja sve zna”.
Nikola Pašić bio je političar, dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i osnivač i vođa Radikalne stranke.
Prema srpskim izvorima, Pašić je bio Srbin, poreklom iz Rogačeva u Makedoniji, dok prema bugarskim, Pašić nije bio Srbin, nego je bio Bugarin i sa očeve i sa majčine strane, jer, kako navode, majka mu je bila Bugarka iz Vidina, a otac Bugarin iz Gabrova. Tek je preudajom za g. Pašića mali Nikola bio usvojen i dobio svoje sadašnje prezime. Time se objašnjavaju i njegove rodbinske veze i izbeglištvo u Bugarsku u jednom periodu.
Nikola Pašić je ličnost oko koje se lome mišljenja u Srbiji. Jedni tvrde da je bio možda i najveći državnik kojeg je Srbija imala, dok ga drugi optužuju da je bio običan profiter.
Današnja užička ulica Nikole Pašića vodi od Omladinske ulice, pored Rakijske pijace, Carinskim potokom do raskrsnice sa Nemanjinom i Ratarskom ulicom na Carini. U ovoj ulici je nekada bila puškarska škola i kuća užičkog advokata Sima Terzića, na čijem mestu se danas nalazi zgrada Šumskog gazdinstva.
Osim blokova stambenih zgrada sa poslovnim, trgovinskim i ugostiteljskim objektima, u ovoj ulici se nalazi: Narodni muzej Užice, Zelena pijaca, Tehnička škola “Radoje Ljubičić“, Crkva Sv. Marka, Dom za decu i omladinu, preduzeće Putevi Užice i mnogo toga još značajno Užičanima.
