Ко су били први ужички вокално-иструментални састави? Били су то ђачки састави Браће Тарић с Поре, који су “музицирали” на познатој “Стени” на Пори с две флауте и виолином. Неки од савременика су оставили запис да је у њиховом репертоару била и Шубертова “Серенада”.
Други састав је био на другој страни чаршије, на Царини, оркестар Данила Лапчевића, који је музицирао на Ливадку.
Оба су настала током последње деценије 19. века. Свираће они тада у Ужицу омиљене “серенаде” ужишким удавачама. Њих ће заменити мали забавно радничко – ђачки оркестар Ђорђа Караклајића из ужичке Гимназије, који ће крајем двадесетих година свирати на игранкама у гимназији, учитељској и Радничкој школи.
Ужички апотекар Љуба Суботић ће са својом женом Јеленом, зв. Ленка, и ћеркама имати свој породични камерни оркестар. Њима би се са својим виолинама често придружили музикални професори и ђаци гимназије са својим виолинама. Ужичанима се чинило да у исти мах чују стотине виолина, тамбура и фрула. Овај породични састав свирао је нешто пре Балканских ратова, чули су се и у времену између Два светска рата. У сећању савременика је остало њихово извођење пете Брамсове мађарске игре и Моцартове Мале ноћне музике.
Најпопуларнији ужички музичари пре Првог светског рата су у свом репертоару имали мноштво популарних европских песама, пристиглих до њих из Беча и Будима. Ноте су доносили богати ужички трговци, браћи Тарић и Данилу Лапчевићу. Њих ће после рата заменити мали забавни оркестар Ђорђа Караклајића, ученика гимназије. Он ће крајем двадесетих година овога века свирати на игранкама у гимназији, учитељској и радничкој школи. Ентузијазам и музицирање младога Караклајића, који ће у време Титове Југославије бити музички уредник Радио Београда, наследиће ученици Учитељске школе на челу са Драгољубом Јовашевићем, иначе Чачанином, који ће касније, као професор музике у ужичкој Учитељској школи, открити раскошни таленат оперске диве Радмиле Бакочевић.
У граду ће бити познат и веома популарни трио гитара у сатаву – Маркец, Миодраг Терзић “Пиле” и Лука Јеремић. Нешто касније у годинама пред Други светски рат гимназијалци ће, захваљујући малаом и веома талентованом ученику 5 разреда, Бранку Ћеловићу, основати свој забавни џез оркестар “Свинг бојс”. Био је то изузетно модеран оркестар. Могли су се наслутити ритмови који ће се лако препознавати деценију касније, на самом почетку настајања најдивљијег правца поп музике – рокенрола.
Напоредо са салонским оркестром првих ужичких ноталиста Суботићевим Камерним оркестром, појавиће се професионални оркестар варошких цигана са Царине, Оркестар Миливоја Стефановића. Шеф и душа овог оркестра је најбољи ужички виолиниста свих времена Миливоје Стефановић, звани “Јазавац”. С њим ће као друга виолина наступати тада чувени свирач и певач Зунзо од цигана Николића, а као басиста високог ранга наступаће музичар кога су сви познавали као “Белог Стева”. У оркестру ће бити и Гајо Царињак и мноштво млађих Рома са Царине. Миливојев оркестар ће деценијама забављати Ужичане све до тридесетих година 20. века, када га је смрт одвојила од песме и виолине. Касније ће Ужичани овај оркестар звати “Николићи”, који ће водити Влајко Николић, који ће Ужичане пратити на свадбама, ужичке боеме на излетима и шетњама најчешће од кафане до кафане. Може се рећи да су били једно време стационирани у тада репрезентативном Хотелу „Златибор“.
Сви тадашњи набројани ужички музичари су познавали ноте.
