Sećanje na Dedu Ristivoja državnog majstora i njegov diplomski rad

1248

Fotografija iz 1969 -70. Brat našeg Dede Vitomira, užički državni majstor bravarskog rada, Ristivoje Kovačević, zanatska i lovačka užička priča, tog dana izrazio je želju da ga otac Vlajko odveze do na Belu Zemlju da vidi te od starina lovcima poznate krugove u kojima se kreću zečije porodice. I tako, svi koji smo bili u dvorištu u Omladinskoj 28, potrpasmo se u Amija 6. Otac iskoristi da naprvi ovu fotografiju dede sa unucima, na kojoj ja u poslednjem momentu stižem, pa sam neoštar. Mislim da smo tada videli i jednog zekana, za koga je sestra Nina rekla da je “Duško Dugouško”.
Inače, skorije, kada je profesor Iskrin imao izložbu “Kapije i vrata starog Užica” u GKC, između lepih fotografija, bila je izložena i jedna prava kapija od kovanog gvožđa. Na njoj su savijena povelika slova u krugu UGŠ – Užička gradska štedionica, diplomski rad našeg dede Ristivoja, kada je završavao zanat. Kada je rušena zgrada Užičke gradske štedionice, stric građevinski tehničar, Slobodan Kovačević, kupio je kapiju i zato je sačuvana do današnjih dana. Kapija je posebna – mladi Ristivoje nije koristio aparat za zavarivanje, već je sve elemente povelike kapije spojio čeličnim, ručno rađenim nitnama.

Majstor bravarskog rada, Ristivoje Kovačević, sa unucima
Majstor bravarskog rada, Ristivoje Kovačević, sa unucima

Na prvoj fotografiji s leva, osamnaestogodišnji Predrag Kovačević (ja), do mene Ana Kovačević, danas profesorka biologije, do nje Aleksandar Saša Kovačević, elektro inžinjer koji radi i živi u Nemačkoj, do njega Nina Kovačević, danas učiteljica u OŠ “Dušan Jerković”” i deda Ristivoje u poznim godinama.
Na drugoj fotografiji, koju je snimio S. Jovičić, je Milorad Iskrin, uz kapiju koju je radio mladi Ristivoje, na izložbi u GKC. Ova fotografija je bila uz tekst užičkog dopisnika “Politike” Branka Pejovića koji prenosim u celosti:

 

Autor: Branko Pejović, subota, Politika 02.12.2017.

Kad zaškripi užička kapija

Užice – Velika metalna kapija kroz koju se tridesetih ulazilo u Građansku štedionicu na užičkoj Žitnoj pijaci, sačuvana u porodici Kovačević od lomova dugog vremena, sada krasi neobičnu izložbu „Kapije i vrata starog Užica”, postavljenu u Gradskom kulturnom centru. Autor izložbe je Milorad Iskrin, užički istoričar, već iskazan u pisanju knjiga o ovdašnjim starim kafanama, pekarama, česmama… O Užicu koga više nema.
Sada on u prošlost ulazi na drugi način, kroz vrata i kapije, kao dragi gost jedne neopisane teme davnog vremena. Skromni ili luksuzni za svoje vreme, ti ulazi lako navode posmatrača na sećanja. S tim što je pomenuta metalna kapija izuzetak među eksponatima: ostalo su izložene fotografije velikih starinskih vrata iz raznih delova grada, kapija, pa i slavoluka.
Iskrin predstavlja i legendom opisuje kako izgleda ajnfort kapija Zotovića kuće, izlog opančarsko-saračke radnje Ćitića, vrata kafane Veselina Jankovića, ulaz u kuću Popovića, niska podrumska vrata kuće Andre Stanića, vrata vile slikara Milovanovića… Pažnju privlače i dve stare slike užičkih trijumfalnih kapija, slavoluka na ulicama grada: jedna je iz 1899. kada su ovde visokim slavolukom dočekani vladari Obrenovići, druga iz 1912. kad je manjom trijumfalnom kapijom dočekan prvi dolazak voza „ćire”.

Milorad Iskrin, uz kapiju koju je radio mladi Ristivoje, na izložbi u GKC
Milorad Iskrin, uz kapiju koju je radio mladi Ristivoje, na izložbi u GKC

– Vrata i kapije uvek imaju svoju vrednost i značaj, čak i u narodnim izrekama: „Ušao na velika vrata”, „Izašao na mala vrata”… Gledao sam i da su na novčanice od 50 i 100 evra stavili slike kapije. Možda bi valjalo, zarad berićeta, da rukom dotaknemo tu sačuvanu kapiju nekadašnje Građanske štedionice. A ovu izložbu sam posvetio kompozitoru Žarku Petroviću, koji je nedavno obeležio 85. rođendan – rekao je na vrlo posećenom otvaranju izložbe Iskrin.
Po oceni recenzenta izložbe, istoričara umetnosti i kolekcionara Aleksandra Tošića, mnoga vrata i kapije koja nam Milorad Iskrin otkriva više ne postoje jer je Užice grad koji nije baš imao sreće u očuvanju graditeljske baštine.
– Cilj ove izložbe je da se ukaže poštovanje prošlosti, građanskoj kulturi nekadašnjih domaćina i trudu starih majstora stolarije. Svaka vrata nose lični pečat domaćina, na pojedinim se uočavaju i motivi koji podsećaju na antički hram, a posebna su i jedinstvena kao protagonisti priče o životu kroz male i velike stvari, kojima čovek daje smisao – istakao je Tošić.