За нову 1979. годину дискотека клуба омладине је радила 1., 2. и 3. јануара, дочек није организован. Игром случаја, новинарка омладинског листа “Здраво” Лидија Мајсторовић ми се јавила да би написала чланак о Клубу омладине, па је замолила за неколико слика са “диско вечери”. Тада ми је у диско џокејском послу помагао Зоран Домановић, тада фотограф у ужичком музеју. Договорили смо да слика за новинарку Ужичанку Лидију пар слика, са те суботње диско вечери за “Здраво”. Тако су остале посебне фотографије које су забележиле атмосферу некадашњег Омладинског клуба, у коме сам био запослен све док није отворена приватна дискотека “Рупа”. У том простору данас се налази Мала сцена ужичког Народног позоришта.
Остала је упамћена та ужичка зима 1979. Станари солитера у Југ Богдановој улици су се мрзли, јер су прозори били лоше урађени. “Струји студен као на ветрометини и ништа нам не вреди што су радијатори врели, јер су прозори лоше урађени, па су остале шупљине” – коментарисала је Рада Зорић.
Већ по раним јутарњим часовима 14. јануара ове 1979. године, видело се да снежна мећава неће брзо престати. И заиста, снег није престао да пада следећих 30 часова, тако је ужички крај био скоро блокиран снегом. У Ужицу је снег био дебљине пола метра, док је у планинским пределима прешао један метар. На неким регионалним правцима, као што су Рогачица – Дебело брдо и Пожега – Тометино Поље – Дивчбаре, снежни наноси достигли су и три метра, тако да је саобраћај потпуно паралисан. Такође, као и у Бајиној Башти, овакав снег у Ужицу није забележен у последњих десетак година. У првом моменту вејавица је изненадила све који су се бринули о одржавању путева и улица. Ипак “Биоктош“, “Нискоградња”, “Предузеће за путеве” су се убрзо снашли, па је саобраћај функционисао по главним путевима и улицама које су рашћишћавали булдожерима и багерима, товаривши снег на камионе који су га киповали у Ђетињу.
Као и обично великом снегу су се једини радовали мали Ужичани, па су се могли видети на много места по Ужицу разни Снешко Белићи и групе деце као се грудвају, санкају и скијају. Ужице је постало велики дечији вртић у коме се чуо радостан дечији смех.
У Бајиној Башти у последњих 10 година одавно није било више снега и поледице од овога јануара 1979. године. Била је одсечена од света, није се до ње могло ни преко Кадињаче, а ни преко Митровца. На Тари, гости који су дошли за новогодишње празнике нису могли да се врате кућама, па су седам дана били ту на рачун хотела у којима су били…
У политичком животу у Ужицу овог хладног јануара за председника савеза комуниста Међуопштинске конференције је изабран Радиша Гачић, за секретара Драган Вукасиновић, а за извршног секретара преседништва Добривоје Пејић. Рајко Јечменица, члан Председништва Србије, посетио је Ваљаоницу бакра и алуминијума. Станка Лаковић је напунила 60 година. Поводом тога, Секретар Опшинског комитета СКЈ Балша Говедарица јој је уручио Медошеву слику на којој је била насликана стара ложионица. За руководиоца енергетике у Ваљаоници је именован Милош Антоновић инжињер организације. Пресудно за то је био податак да је члан КПЈ од 1949. године. За директора “Дунав осигурања” постављен је Митар Марић, такође проверен кадар КПЈ. Умро је др Радивоје Станимировић, директор Опште болнице у Ужицу.
Делили су се златници са Титовим ликом као признања, најбољем милиционеру, ватрогасцу, здравственим радницима. На овим свечаностима су обавезно присуствовали председник општине Милоје Миловановић, који је најечшће делио златнике као и председник извршног савета Милојко Ђуричић. Ове 1979. године златнике са Титовим ликом добили су милиционер: Радован Караклајић, ватрогасаци: Милијан Марковић, Владета Ористивојевић, Богдан Вишевић, Радисав Бошковић. Миловановић је уручио и одликовања радницима ужичке болнице, које је одликовао председник Тито: Орденом рада са златним венцем су одликовани др Боривоје Богдановић и др Милан Читаковић. Са сребрним венцем: др Радоје Аксентијевић, др Мирослав Вукашиновић, Радмила Вукомановић, Славица Вукотић, Зорка Гојгћ, др Радоје Кошаревић, Драгослав Лекић, др Љубиша Недић, Дринка Николић, др Михаило Јосипов и Љубинко Ћитић. Медаље заслуге за народ Миловановић је уручио Миодрагу Ристановићу и Раду Синџревићу.
У току овога јанура ужички коминисти су организовали велику кампању “за масовније учлањење у Титов фонд”. У последњих пет година, колико је постојао Титов фонд, учланило се 925 Ужичана и већина предузећа. Из ужичког краја средства из фонда користило њих 97 који су добили стипендију, а у 1978. средства из овога фонда је добило њих 13. Обично су то били “добри омладинци”, који су се доказали на радним акцијама и у Омладинској организацији. Током година ова веома јака институција је почела да посустаје, предузећа више нису имали средстава да уплаћују и зато је била потребна акција међу синдикатима предузећа да поново почну да уплаћују редовно средства.
Председник чајетинске општине је био Властимир Павловић, који је о протеклој 1978. години прокоментарисао: “На подручју наше општине, привреда је постигла релативно добре резултате. Укупан приход, доходак достигао је ниво привреде региона, а неки елементи су и већи ОУР Бор, “Украсни камен”, и “Магнезит” повећали за сто одсто. Златибор је постигао нови рекорд у броју гостију и ноћења, иако већ годинама се не улаже у комерцијално угоститељство. За девет месеци остварено је 404 ноћења. Пољопривреда и туризам су основна опредељења људи у Општини Чајетина, које су услови природни потенцијали клима, значајан сточни фонд”.
У Ужицу су проглашени најбољи спортисти за протеклу 1978. За њих је председник општине Милоје Милвановић приредио пријем и уручио им признања, та традиција се задржала до данашњих дана. Била је то Гордана Стаматовић, државна репрезентативка у стрељаштву, и аутомобилски ас Милун Веснић. Славко Кузмановић у новогодишњој трци у Сао Паолу у конкуренцији од 660 такмичара из целога света, освојио је 29. место. Три дана касније победио је у трци на 3.000 метара, оставивши иза себе новогодишњег победника француза Бустера. Славко се одлучио за “најачу” трку, на стази од 3.000 метара, и у конкуренцији од 40 најбољих атлетичара са новогодишње трке и у драматичном финишу, који је дигао на ноге око 20.000 гледалаца на стадиону, победио.