Ужичка песма Мила Мајдова

502
Излог Мајдојеве стаклорезачке радње
Излог Мајдојеве стаклорезачке радње

Повремено би посебни Ужичани написали песму о свом граду. Песме се разликују у опису Ужица у времену када су писане.

Миле Мајдов у најбољим годинама
Миле Мајдов у најбољим годинама

Миле Мајдов, познати ужички занатлија – стаклорезац, увек окренут уметности. Његова радња, ма где се налазила у било ком делу центра Ужица, била је мала галерија слика, од оних које је урамио, до оних које је сам сликао. Својевремено, Миле је написао носталгичну песму о Ужицу у којој је описао Ужице своје младости. У пензији, и ове 2018, чика Миле Мајдов је активан у Клубу 3, у свом трећем добу.

Мајдов са супругом плеше у Градској кавани
Мајдов са супругом плеше у Градској кавани

Угриз носталгије

Док последњи одсјај сунца
У прозорском оку гори,
Са зидина Старог града
Гледам како сумрак пада
И Ђетињу где жубори.

У мислима ређам слике
Попут старих разгледница,
Васкрсавам све лепоте
Некадашњега Ужица!

Величанствени жубор реке
И врбаци крај обале,
К’о крајолик дивне слике
што су музе насликале!
Свуда прште бистре капи,
К’о латица бехара
То Ђетина расхлађује
Своје купаче код Фикара!

Цветне баште и сокаци,
Поплочане уске стазе,
И мириси јоргована
На Ђетињу што силазе!

Та лепота дух што храни,
И племенитим што га чини
Трепери на Малој брани,
При расутој месечини,
Поред бране, на тераси
Крај извора бистрог врела,
Ритмом самбе, румбе и валцера
Таласају млада тела!

А биртије и кафане
Дају слике овог места,
Испред Другог светског рата
Било их је скоро двеста!

Стари пекар пањ ставио
Испред радње, своје куће,
Па сатаром размахује:
Хеј народе ајд’ навали
На печење с пања вруће!

И тако, ето- прође лето
Лед путеве кад окује,
Блистају се као море,
Шкрипе санке и бобови
Што се спуштају са Поре.

Са бобова који јуре,
С’ Беле земље и Сарића,
Одјекује смех раздраган
Девојака и младића!

Некад стари добри ћира
Шкрипи, брекће и клопара,
Сад га ено у Беглуку
Шепури се и одмара.

Нема куда да се крене
Скинули му уску пругу,
Па му поглед сетно блуди,
Час на север, час на југу!

Сад нас грицка носталгија
И озбиљно смог нас гуши.
Нема више Соколане,
Јагодњака на Слануши!

Ал’ постоји увек нада,
Биће боље бар некада!
Зато не губите наду,
већ се приклоните раду!

Како те Ужице волео не би,
Кад одавно припадам теби!