Добри човек, афористичар, председник ужичке општине

2620

Милан Никитовић, Никита за оне који су га волели, за нас који смо желели да са њим проведемо време, био је првенствено афористичар – сатиричар. Био је и најдуховитији председник ужичке општине у историји Ужица.

Милан Никитовић Никита
Милан Никитовић Никита

Рођен је у Ужицу 1946, у породици просветних радника, гимназијских професора. Прво је у Ужицу завршио Гимназију, а затим и Електротехнички факултет у Београду. Вратио се у вољено Ужице и запослио у Електродистрибуцији. Руководио је Техничким сектором. Залаго се за парламентарну монархију, био је члан СПО. У суштини је био мудрац, који је волео људе и дружење. Право је задовољство било бити са њим у некој од тих лепих ужичких кафана са душом, јер је он био део те ужичке душе. Био је непосредан и духовит и у својој политичкој каријери, окружен позитивним ореолом. Пленио је својом господством, позитивном снагом, политичком толеранцијом.

На локалним изборима 1996. изабран је за председника Скупштине општине Ужице и посланика у Народној скупштини Републике Србије из редова СПО, која је била у то време опозициона партија. По истеку мандата, вратио се у ужичку Електродистрибуцију. Био је члан Београдског афористичког круга. Заступљен је у Антологији српских афористичара. “Био је најбољи сатиричар међу градоначелницима и најбољи градоначелник међу сатиричарима”. У току 1995. објавио је књигу афоризама “Живот у светларнику” (1995.), а подсхумно му је објављена књига “Светларник”.

Волео је свом душом позориште, играле су се преставе и на Старом граду. У време његовог мандата установљена традиционална позоришна ужичка манифестација – “Југословенски позоришни фестивал”.

Били смо пријатељи који су имали слична интересовања, али то није био разлог за огромно напредовање ТВ5 Ужице током његовог мандата, пре је то била његов таленат да сагледа потребу Ужица за добром градском телевизијом. У тока НАТО агресије је проводио највише времена са нама у редакцији, где су се сливале све информације из краја, али и из Србије. ТВ5 била једини електронски медиј који је радио у крају. У то време је био специјални извештач из Ужица Радија Слободна Европа.

Изненада и неочекивано је преминуо у Ужицу 2001. године. Велика је туга била за тим драгим човеком, и данас је, често га се сетимо. Заслужио је ужички незаборав и неко обележје у граду.