Где смо рођени ми Ужичани из педесет и неке?

1810
Вељко Лазић са породицом
Вељко Лазић са породицом

Болницу у Крчагову је од 1920. до 1924 градио Вељко Лазић, ужички предузимач. Пред Други светски рат Вељко је био један од најбогатијих Ужичана. Како и доликује једном „АС газди“, тада једна од најлепших ужичких породичних кућа припадала је њему. Налазила се у Доситејевој, оној улици која води од раскрснице од Прве основне школе на Росуље, то брдо изнад ташнера Курлагића се и данас зове Лазића брдо. Испод Лазића брда био је Хотел „Лазић“, у коме је нешто касније био биоскоп „Луксор“, а одмах после Другог светског рата и Народно позориште, Ту је у приземљу још увек и позната продавница „Кадињача“. Ипак, од свих институција које су усељене у куће у власништву Вељка Лазића, најважније је породилиште.

Биоскоп „Луксор“ у Хотелу „Лазић“ 1940. у време скидања калдрме и постављања коцке
Биоскоп „Луксор“ у Хотелу „Лазић“ 1940. у време скидања калдрме и постављања коцке

Године 1951. у кругу болнице у Крчагову изграђени су нови болнички објекти којима је повећан капацитет за 100 постеља. Ипак, 1952. године, породилиште је пресељено у Доситејеву улицу. Следећих 9 година у њему су рођени сви Ужичани из педесет и неке, међу њима и ваш ужичанствени хроничар кога је прва прихватила на овом свету бабица Дара Грујичић. Крајем јануара 1960. године, породилиште је враћено у круг болнице у Крчагову. Ужичани из шездесет и неке па надаље су рођени у породилишту у Крчагову.

Породилиште у некадашњој Лазића кући у Доситејевој улици
Породилиште у некадашњој Лазића кући у Доситејевој улици
Овако данас изгледа кућа у којој је било породилиште
Овако данас изгледа кућа у којој је било породилиште
Када ме је бабица Дара прихватила и спремила за сусрет са мајком
Када ме је бабица Дара прихватила и спремила за сусрет са мајком