Идеја о саобраћајној заобилазница око Ужица замишљена је још 1992. Требала је теретни саобраћај према Бајиној Башти да изместити из центра града и усмери на златиборску магистралу до каменолома Сурдук. Ту је планирана путна петља, на коју би се надовезао мост, који је преко кањона Ђетиње, дубоког преко 100 метара, требало да споји магистралу и литицу са супротном обалом реке. Мост и пут преко насеља Сињевац, у приградском делу Волујца, требало је да се споји са постојећим путем Ужице – Бајина Башта.
Године 2010. званично се чекало да се утврди траса будућег аутопута према Вишеграду. У ствари је утврђено је да мост над кањоном Ђетиње не може да буде изграђен на месту на ком је планиран због стања земљишта. Године 2016, тадашњи министар за капиталне инвестиције је обећао Ужичанима да ће се наставити радови на заобилазници, али као по обичају био је варајић.
Када су почели радови на заобилазници било је језиво гледати багер који је равнао терен за будући мост на литици сурдука са магистралног пута. На другој страни пробијен је пут 4,5 километра. На другој фотографији су тадашњи председник општине Зоран Вујовић и Видоје Дрндаревић са генералом Ојданићем и осталим војним и цивилним буџама на пробијеној траси пута. У повратку су свратили код директора Гогића на Кадињачу. Данас нема војске у Ужицу, Зоран Вујовић је у СНС, Ојданић кубурио са Хашким трибуналом. Ту су, још увек владају, Дрндаревић у Градском већу, а Гогић у Севојну.
