У време мог детињства, педесетих и шездесетих година прошлога века, у сваком ужичком дворишту где има деце, испред зграда, на трговима, школским двориштима, када напада снег и када деца не иду у школу, могао се видети Снешко Белић. Био је заштитни знак Нове године, Божића, зимског распуста. Деца су се такмичила ко ће направити најлепшег Снешка.
Мог првог Снешка Белића ми је направила мама у нашем дворишту у Омладинској 28. Нисам још био напунио 4 године. Уваљала је три кугле снега – једну велику, другу нешто мању и трећу најмању. Затим је поставила по величини једну на другу. Донела је из куће повећу шангарепу и побола је у средину најмање кугле, затим је отишла до шупе и донела грумење угља и Снешко је прогледао и насмешио ми се. Добио је и дугмиће од угља на његовој белој бунди. Мама је са дворишног багрема откинула две тање гране и Снешко је добио руке. Онда је нашла у дворишту међу саксијама један бушни црвени лонац са белим туфнама и Снешко је добио капу. Мама је отишла поново до шупе и донела стару брезову метлу, прислонила је уз Снешка. Ја сам рекао, сав радостан: Леп Чича Глиша… Мало сам копирала Чича Глишу, али, ово је Снешко Белић. Он нема вратић као сатић и уши као у миша, али је готов као Чича Глиша. Касније смо годинама правили истог Снешка, како га је направила моја мама Вера те далеке 1956. године.
Снег је погодан да се са њим ваја и одвек је био на располагању. Лоша страна је што снег није трајан, тако нису могли остати трагови и докази о изгледу Снешка Белића током историје. Тако да сви који имају снег по свету праве Снешка Белића… А ја сам се, док сам писао ово о мом првом ужичком Снешку, запитао како је опште настао тај бајковити лик, па сам мало истраживао.
Прва писана документа која спомињу Снешка Белића потичу из 16. века, а поред тога што је овог снежног лоптастог лика спомињао Виљем Шекспир, дечје песмице настале у Лајпцигу 1770. године, такође спомињу Снешка. Неки историчари тврде да је Снешко био веома добро познат и током Средњег века, а да су бројне склуптуре од снега прављене, као вид уметности. Чак се као мајстор вајања скулптура од снега спомиње и чувени Микеланђело.
Затим сам нашао податаке да урбана је легенда да је први Снешко Белић каквог данас познајемо настао у 19. веку у САД. Ипак, Боб Екштајн, “стручњак за Снешка”, нашао је илустрације из атласа “Петитс Воyагес” у којима се описују путовања холандсног морепловца Виљема Баренца, који је покушавао да пронађе северни пут до Индије и Кине. Ипак, није успео у својој намери, али је зато Баренцово море подсетник на његову храброст. Било како било, у овом атласу Боб је пронашао и илустрације Снешка Белића. Први који је у својим делима оставио приказ људске фигуре од снега, био је Данијел Николаус Цходовиецки, на којима је приказао тадашњег Снешка са мотком, односно метлом. Човеколике фигуре од снега у то време биле су симбол сурове зиме, а Снешко је био војник мраза и хладноће.
И тако, током владавине, краљица Викторија је увела традицију слања божићних честитки, па је тако настао и данашњи симбол Снешка Белића. Временом, Снешко је постајао све дебљи и доброћуднији, а додавани су му елементи попут угља, шаргарепе, шала и лонца на глави. Почетком 20. века, Снешко Белић постао је део зимске дечије идиле. Данас Снешко се прави у свим земљама у којима пада снег. Легендарни је лик кога коментаришу и карикатуристи на свој начин.
