Филм “Врата остају отворена” у историји кинематографије бивше Југославије углавном спомињу по чињеници да је у њему дебитовала Милена Дравић: редитељ ју је открио у балетској школи, у време снимања имала је само 17 година. Овај филм јој је једна од најдражих успомена. Публика на пулском фестивалу 1959. године готово у сузама је дочекала завршницу, испративши филмску екипу бурним пљеском.
Али, овај филм је открио и младог Ужичанина Рада Верговића у уметничкој школи, који је био Миленин партнер. Млад, згодан и атлески грађен, показује свој торзо у филму пар пута… Наравно, та атлеска грађа је последица вежби, био је Јехличкин гимнастичар. Највише времена проводио у “Соколани”. Ипак, Верго је био првенствено талентован за сликарство, и одлучио је да му то буде прва и једина улога на филму. После завршене академије, вратио се у своје Ужице…
Тако је Раде Верговић, први ужички филмски глумац, академски сликар, “човек са ужичке калдрме” или свима рођеним и многим другим Ужичанима знан као – “Раде Верго сликар”.
