Prvi užički fudbaleri

1209
Prva dva užička "loptaška kluba" "Ere" i "Zlatibor"
Prva dva užička “loptaška kluba” “Ere” i “Zlatibor”

Kada bi napravili film i seriju o nastanku i događajima u fudbalu staroga Užica, ništa ne bi bila lošija nego film i serija “Montevideo – bog te video”, Dragana Bjelogrlića. Kao u onoj staroj užičkoj seriji iz sedamdesetih “Više od igre”, koja se događa u izmišljenoj Gradini (Ivanjici), jer je već početkom sedamdesetih godina 20. veka staro Užice bilo poprilično srušeno. Bilo je teško snimati seriju u gradu poheftanim novim zgradama i soliterima, ali u scenariju najviše su pominjani događaji iz užičkog fudbala. Naravno, mladi Užičani su pogledali šta se radi u prestonici i odmah posle Prvoga svetskog rata, počeli ozbiljniju fudbalsku igru, tu blizu obale Đetinje.
Josif Jehklička, prvi užički “Soko” i nastavnik gimnastike je zapazio fudbal i prokomentarisao: “Veoma je atraktivan, sa obrtima i neizvesnim razultatatom, dolazi u red sportova koji plene i inspirišu omladinu”. Pomogao je da se pravilno organizuju dva “loptaška” kluba “Ere” i “Zlatibor”, da bi igra bila zanimljivija i da postoji konkurencija i navijači. Zbog velikog interesovanja mladih Užična, nešto kasnije se osniva i klub “Vardar”. Formiranjem SK “Slobode” masovnost i popularnost fudbala dolazi do pravog izražaja.

Prva dva užička "loptaška kluba" "Ere" i "Zlatibor"
Prva dva užička “loptaška kluba” “Ere” i “Zlatibor”

Ako bi se postavilo pitanje ko su bili prvi užički fudbaleri, moglo bi se reći oni koji su igrali u prvom užičkom loptačkom klubu “Zlatibor”: Obrad Nedović, Miodrag Bućić, Brana Đorđević, Mile Selaković Žuja, Momčilo Momo Gukić, Ilija Kovačević, Mikan Dragutinović, Dragutin Prljević, Mileta Selaković, Đorđe Lubisavljević, Dragi Dragović, Pavle Popović – Pajo. Igralo su na mestu gde je kasnije bila kolnica Ložionice ili gde je današnja autobuska stanica uz reku Đetinju. Bila je to obična poljana bez ograde, tako da se ni ulaznice nisu mogle prodavati. Klub je imao samo jednu loptu, oprema i troškovi su bili na teret fudbalera. Najveći su im rivali u Užicu bile “Ere”, a van Užica “Viktorija” iz Čačka, tako da je i u Užicu i Čačku vladalo veliko interesovanje za njihove utakmice.
Na svakom kraju Užica posle Prvog svetskog rata imalo je ledina na kome bi se deca toga kraja iskupljala i provodila vreme u igri. I deca sa “Međaja” su imala svoj “teren”. Tu pokraj Đetinje ona su se skupljala i neumorno trčala za “krpenjačom”. Među njima je jedan od najredovnijih bio i Miodrag Terzić Pile. Već tada se odvajao neobičnim talentom. Miodrag Terzić Pile u ranoj mladosti je napustio Užice i otišao u Beograd na školovanje. Vratiće se Užice i sa svojim iskustvom će dati veliki doprinos “igri između dve kapije” u rodnom Užicu.

Prvo loptaško igralište u Užicu 1919. bilo je tu gde je danas Autobuska stanica
Prvo loptaško igralište u Užicu 1919. bilo je tu gde je danas Autobuska stanica

“E, onda se fudbal nije igrao kao danas, ja sam igrao na mestu halfa. Igrali smo veliki broj utakmica u Užicu i bližoj okolini. Na svakoj utakmici smo se svojski zlagali da bi se na neki način odužili vernoj publici, koja je umela da nas bodri i draž pobede prenese na ceo grad. Međutim, ta ista publika je umela da se nesportski ponese prema gostima, Dešavalo se da nam krene. U takvim sutuacijama je bio dovoljan i najbezazleniji start protivnika na našeg igrača, pa da publika utrči na nezaštićeni teren i na svoj način rešava nesporazume”, sećao se Momčilo Momo Gukić, jedan od prvih užičkih fudbalera, član prvog užičkog loptaškog kluba “Zlatibor“. Čika Momo je otac Blaža Gukića sporsog radnika, nekadašnjeg direktora užičke Hale sportova. Mi, deca iz pedesetih, smo ga zapamtili kao dobroga čika Moma, koji je puštao prvi dečiji ringišpil. Tu na tada praznom ograđenom dečijem igralištu, gde je danas parking Robne kuće “Beograd”, gde su se pedesetih godina 20. veka održavale “Dečije nedelje”.

Po sećanju užičke starine pok. Jova Rosića, braća Mile zv. Žujo i Ilija Selaković na fotografiji, doneli su prvu fudbalsku loptu iz Francuske
Po sećanju užičke starine pok. Jova Rosića, braća Mile zv. Žujo i Ilija Selaković na fotografiji, doneli su prvu fudbalsku loptu iz Francuske

Negde u drugoj polovini druge decenije dvadesetog veka, pojavila se u Užicu prva prava fudbalska lopta. Ko je doneo reče 2004. tada najstariji rođeni Užičanin devedesettrogodišnja starina Jovo Rosić: “Kafedžija Marko Selaković imao je kafanu do nekadašnjeg Kasapčića mosta. Tu se nalazilo i nekadašnje užičko vašerište. Pamtim, da su njegov sin Mile, zvani Žujo, i brat mu Ilija, doneli prvu fudbalsku loptu u Užice, iz Francuske. Tada je osnovan loptački klub “Zlatibor”, nešto kasnije je osnovan „Era“, a zatim i „Radnički“.
Postoje i druga sećanja i najverovatnije to sa prvom užičkom “loptačom” ima veze sa Venceslavom Kinclom, užičkim Čehom, koji je kao mlad čovek bio glavni majstor u užičkoj Hidrocentrali i Tkačnici. Dugo je bio i neprelazni bek i najverovatnije prvi užički fudbalski as. Šta kaže sećanje o Kinclu?
“Milka Krka udala se za biće prvog užičkog fudbalera čeha Vencla, koji je radio u bio jedan od najboljih majstora za sve vrste električnih motora u tom vremenu, kada je snalažljivost bila najvažnija. Vencl je, na primer, kada ostane bez razvodnih kutija, koristio orahove ljuske.”